Где је Путин? Вођа другима оставља лоше вести о Украјини

Талин, Естонија (АП) — Када су највиши руски војни официри најавили у телевизијском наступу да ће повући трупе из главног града Херсона на југу Украјине, председник Владимир Путин није био у просторији.

Министар одбране Сергеј Шојгу и генерал Сергеј Суровкин, врховни командант Русије у Украјини, Пред камерама строго рецитовао разлоге повлачења Путин је 9. новембра био у обиласку неуролошке болнице у Москви, гледајући доктора како изводи операцију на мозгу.

Касније тог дана, Путин је говорио на другом догађају, али није поменуо повлачење из Херсона – што је вероватно најпонижавајуће повлачење Русије у Украјини. У данима који су уследили, он није јавно коментарисао ову ствар.

Путиново ћутање долази у тренутку када се Русија суочава са све већим неуспесима у скоро девет месеци борби. Чини се да је руски лидер пренео лоше вести другима – тактику коју је користио током пандемије коронавируса.

Херсон је био једина престоница покрајине у Украјини коју су заузеле руске снаге и пао је у руке Руса у првим данима инвазије. Русија је окупирала град и већи део залеђа, главне капије Крима, неколико месеци.

Москва је раније ове године незаконито анектирала Херсонску област, заједно са још три украјинске покрајине. Путин лично Била је домаћин помпезне кремаљске свечаности формализујући потезе у септембру, најављујући да „људи који живе у Луганску, Доњецку, Херсону и Запорожју заувек постају наши грађани”.

Нешто више од месец дана касније, тробојне заставе Русије пале су на зграде владе у Херсону, Замените жуте и плаве транспаренте Украјина.

Руска армија је известила да је 11. новембра завршила повлачење из Херсона и околине на источну обалу реке Дњепар. Од тада, Путин ни у једном јавном наступу није помињао повлачење.

Политички аналитичар Татјана Становаја написала је да Путин „наставља да живи по старој логици: ово није рат, ово је специјална операција, главне одлуке доноси уски круг ’професионалаца’, док се председник држи на дистанци“. У недавном коментару.

Прича се наставља

Путин, за кога се прича да лично надгледа војну кампању у Украјини и даје наређења на терену генералима, изгледа да се ове недеље фокусирао на све осим на рат.

Он је са државним званичницима разговарао о стечајном поступку и проблемима аутоиндустрије, разговарао са гувернером Сибира о јачању инвестиција у свом региону, телефонирао многим светским лидерима и састао се са новим председником Руске академије наука.

А у уторак је Путин председавао видео састанком о спомен обележјима Другог светског рата. То је био дан када се очекивало да ће говорити на самиту Г-20 у Индонезији — али не само да је одлучио да не присуствује, већ јој се није придружио видео снимком или послао унапред снимљени говор.

Меморијални скуп из Другог светског рата био је једини последњих дана у коме су се помињали неки украјински градови – али не и Херсон. Након састанка, Путин је потписао указе о додељивању освојеним градовима Мелитопољу и Маријупољу звање Град војне славе, док је Луганск одликован као Град заслужног рада.

Независни политички аналитичар Дмитриј Орешкин приписао је Путиново ћутање чињеници да је изградио политички систем сличан оном у Совјетском Савезу, у којем је лидер — или „вожд“ на руском, термин који се користи за опис Јосифа Стаљина — по дефиницији неспособан да радиш погрешно.

„Режим Путин-Путин… изграђен је тако да се сви порази пребацују на туђа рамена: непријатељи, издајници, забијање ножем у леђа, глобална русофобија – било шта, заиста“, рекао је Орешкин. „Дакле, ако је негде изгубио, прво, није било у реду, а друго – није он.

Неке Путинове присталице доводе у питање тако очигледно одступање од онога што су чак и прокремљовски кругови видели као одлучујући развој догађаја у рату.

Прокремљански политички аналитичар Сергеј Марков рекао је у објави на Фејсбуку да су Путинови телефонски позиви лидерима Јерменије и Централноафричке Републике у време повлачења из Херсона били више забрињавајући од „сама Херсонске трагедије“.

„У почетку нисам веровао вестима, било је невероватно“, рекао је Марков, назвавши Путиново понашање „доказом потпуног повлачења“.

Други су настојали да позитивно утичу на повлачење и уткају Путина у то. Дмитриј Кисељов, прокремљовски ТВ водитељ, рекао је у свом главном информативном програму у недељу увече да је логика иза повлачења из Херсона била да се „спаси људи“.

Према речима Кисељева, који је говорио испред велике фотографије наизглед заокупљеног Путина са натписом „да спасава људе“, ово је био исти разлог који председник користи — „да спасава људе и, у одређеним околностима, сваку особу“.

Аналитичари кажу да би тако и неки обични Руси могли да гледају на повлачење.

Андреј Колесников, високи званичник, рекао је: „С обзиром на све већи број људи који желе мировне преговоре, чак и међу Путиновим присталицама, сваки такав маневар се предузима мирно или чак као знак потенцијалног буђења и људске снаге, могућности мира“. Члан Карнегијеве задужбине.

За руске јастребове — присталице Кремља који су захтевали драстичне кораке на бојном пољу и били незадовољни пропадањем Херсона — постоји Редовни ракетни удари на електричну мрежу Украјинерекао је аналитичар Орешкин.

Москва је лансирана у уторак. Са око 100 ракета и беспилотних летелица лансираних на циљеве широм Украјине, био је то највећи напад до сада на електроенергетску мрежу земље и гурнуо је милионе у мрак.

Орешкин сматра да овакви напади не наносе много штете украјинској војсци и не мењају много на бојном пољу.

„Али потребно је створити слику „вожда“ победника. За то је потребно нанети неку врсту удараца и гласно викати о томе. То они сада раде, по мом мишљењу.

—-

Пратите АП извештавање о рату у Украјини на: хттпс://апневс.цом/хуб/руссиа-украине