Србија ослобађа немачки притисак да се придружи санкцијама ЕУ Русији

Немачки канцелар Олаф Шоулс и косовски премијер Аљбин Курти рукују се током конференције за новинаре 4. маја 2022. у Берлину, Немачка. РЕУТЕРС / Ханнибал Хансцхке

Београд, 10. јуна (Ројтерс) – Председник Србије Александар Вуић у петак је изгледа одбацио притисак немачког канцелара Олафа Сколса да се придружи санкцијама Србије ЕУ Русији због њене окупације Украјине.

Шолц, који се налази на дводневној турнеји по Западном Балкану, рекао је као кандидат за чланство у ЕУ да Србија треба да се придружи табору у својим операцијама против Москве и да све њене чланице треба да следе тај пример.

Вучић је, на истој конференцији за новинаре у Београду, рекао да се Србија налази у тешкој ситуацији и да ЕУ треба да узме у обзир чињеницу да Србија и Русија имају дугогодишње специјалне односе.

„Имамо другачији став о санкцијама… сећамо се санкција (Србији) и не мислимо да су санкције делотворне“, рекао је Вушић.

Он није рекао да ли Србија планира да уведе санкције Русији.

Сколс је током посете обећао да ће помоћи у оживљавању дугогодишње кампање за чланице ЕУ, која има за циљ ублажавање регионалних тензија и спречавање утицаја ривалских сила попут Русије.

Руска инвазија на Украјину дала је нови подстицај процесу приближавања Црне Горе, Србије, Албаније, северне Македоније, Босне и Херцеговине и Косова Европској унији од 27 чланица.

Шолс, који је раније у петак разговарао са косовским премијером Аљбином Куртијем у Приштини, рекао је да ће његова влада дати приоритет чланству Косова у ЕУ и подржати њену жељу за либерализацијом визног режима ЕУ.

„Важно је послати нови сигнал поверења и овај приступ ЕУ схвата веома озбиљно и постоји реална прилика за то ако сви покушају“, рекао је Сколс.

Украјина и суседна Молдавија појачале су сопствене напоре за чланице ЕУ од инвазије, постављајући питање да ли њихово приступање треба брзо пратити или треба да сачекају свој ред након Западног Балкана.

Земље ЕУ, укључујући Немачку, рекле су да не може бити пречица до чланства Украјине.

„Ми подржавамо чланство Украјине у Европској унији. Наравно, Украјина има сву пажњу и она је у срцима свих оних који желе мир и демократију, јер је у току ужасан рат, ничим изазван и неправедан рат“, Курти рекао.

Али (да би се придружио ЕУ), верујем да треба да постоје и Украјина и Западни Балкан“, рекао је Курти.

Шолсова посета долази уочи самита председника Европског савета Чарлса Мајкла и лидера ЕУ и Западног Балкана 23. јуна. Опширније

Диззи

Након деценије рата и побуна деведесетих година, све док ширење ЕУ није застало и разочарало, чланство у ЕУ је дуги низ година било главни покретач реформи и веће сарадње у региону.

Тамошњи нерешени сукоби су створили нове тензије, као што су сепаратистички планови проруских босанских Срба.

„Нећемо предати овај део централне Европе утицају Москве“, рекла је немачка министарка иностраних послова Аналена Бербах током посете западном Балкану у марту.

Флоријан Бибер, стручњак за Балкан са Универзитета Крос у Аустрији, делимично је приписао недостатак напретка у региону аукцијама чланицама ЕУ.

„Чињеница да се то не дешава је прави проблем и растући утицај других земаља попут Русије и Кине је резултат тога што се овај процес не развија“, рекао је Бибер.

Он је рекао да остаје да се види да ли ће Шолцова влада, која је ступила на дужност у децембру, погурати процес напред или ће доћи до „хаоса“ пошто је бивша председница Ангела Меркел изјавила да подржава регион и учинила мало да га унапреди.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров такође је требало да лети у Србију ове недеље, али је његово путовање отказано пошто су суседне земље затвориле свој ваздушни простор за његов авион. Опширније

Шолц ће затим отпутовати у Солун у Грчку да се састане са представницима Агенције за сарадњу у југоисточној Европи (СЕЕЦП), балканске регионалне организације од 12 земаља.

У суботу ће отпутовати у северну Македонију и Бугарску, које су биле уплетене у контроверзу око блокирања почетка преговора о приступању ЕУ.

Извештај Саре Марш из Берлина и Иване Секуларок из Београда; Додатни извештај Фатос БТЦ, уредник Алек Рицхардсон и Раиса Касоловски

Наши стандарди: Принципи поверења Тхомсон Реутерс.