Сукоб Косова и Србије око питања границе на Балкану на самиту

БРДО, Словенија (АП) – Србија и Косово сукобили су се у понедељак на самиту Западног Балкана око промена државних граница, што је болно питање у региону који се опоравља од крвавих грађанских ратова 1990-их.

Најформалнији годишњи састанак у Словенији, са лидерима две земље чланице ЕУ, Словеније и Хрватске, и лидерима шест балканских земаља, је доношење резолуције којом се неће мењати постојеће границе у региону. .

Међутим, председник Србије Александар Вушић је у резолуцији одбацио такве речи, имплицирајући да Србија признаје границе своје бивше сецесионистичке покрајине Косово, која је једнострано прогласила независност 2008. године.

Он предлаже да се само границе које су одобриле Уједињене нације треба прогласити стабилним. Косово, које није чланица УН, признају САД и већина западних земаља, док Србија и њени савезници Русија и Кина то одбијају.

Вознијацки је рекла новинарима после састанка у словеначком летовалишту Прето да Косово „жели да објасни границе како жели или као што је део света већ учинио“.

„Косово не жели да прича о УН по сваку цену… апсолутно је немогуће да тако нешто прихватимо“, рекао је он.

У свом говору на самиту, косовски председник Војчех Османи рекао је да „жели да буде гласан и јасан: Република Косово је трајни план за суверенитет и независност“.

„Не постоји ништа што може да промени ову реалност. Нико не може. Ако заиста желимо мир и стабилност у нашем региону, сви морамо чврсто да одбацимо опасне авантуре на променама граница“, рекао је он.

Сукоби су избили неколико недеља након објављивања документа који је наводно припремио популарни словеначки премијер Јанез Јанша, који је предложио промене граница широм западног Балкана. Ово је веома контроверзно, јер су овакви покушаји насилног демаркације граница између земаља бивше Југославије изазвали најгори масакр у Европи од Другог светског рата.

Јанша је невољно негирао да је он аутор документа који је предат ЕУ, што је изазвало политичку буру. Речено је да је циљ „нон-пејпера“ решавање дуготрајних етничких тензија стварањем готово етнички чистих држава и на тај начин помоћи Западном Балкану у њиховом дугорочном циљу придруживања Европској унији од 27 земаља.

Домаћин самита, словеначки председник Борут Бахор и хрватски председник Јорн Милановић потврдили су своју посвећеност проширењу ЕУ и усвојили реч „компромис“ у заједничкој изјави учесника.

„Било је толико разлика, дигли су се гласови“, рекао је Бахор. „Али на крају смо потписали документ, чиме сам веома задовољан.

Састанку, поводом обележавања 10. годишњице иницијативе, присуствовали су лидери из Словеније, Хрватске, Албаније, Црне Горе, Косова, северне Македоније, Србије и Босне.

Појединачни састанци су прошле године два пута одлагани због инфекције корона вирусом.

___

Душан Стојановић и Јована Гец у Београду, Србија и Ллазар Семини у Трани, Албанија.