Француски избори: Макронова група изгубила парламентарну већину | Елецтион Невс

Француски председник Емануел Макрон изгубио је контролу над Народном скупштином на парламентарним изборима након великих добитака новоформиране левичарске коалиције и рекордних победа крајње деснице.

Резултат, објављен у раним сатима понедељка, узнемирио је француску политику, подижући могућност да законодавна власт буде парализована осим ако Макрон не буде могао да преговара о савезима са другим странкама.

Макрон (44) сада такође ризикује да га ометају домаћи проблеми јер настоји да игра истакнуту улогу у окончању руске инвазије на Украјину и као кључни државник у Европској унији.

Председникова коалиција Странке центра остаће највећа странка у предстојећој Народној скупштини. Али са 245 места, према потпуним резултатима Министарства унутрашњих послова, то је знатно мање од 289 места потребних за већину у скупштини од 577 чланова.

Широка левичарска коалиција, НУПЕС, уједињена иза лево оријентисаног ветерана Жан-Лика Меланшона, требало би да буде најистакнутија опозициона група, док је крајње десничарска Странка националног скупа Марине Ле Пен забележила десетоструко повећање и послаће 89 посланика у новом сазиву парламента.

„Ова ситуација представља опасност за нашу земљу с обзиром на изазове са којима се морамо суочити“, рекла је премијерка Елизабет Борн у телевизијској изјави.

„Од сутра ћемо радити на томе да изградимо радну већину“, рекла је она.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=8УВтгазФлд0

Министар финансија Бруно Ле Мер описао је резултат као „демократски шок“ и обећао да ће се обратити свим проевропским странкама да помогну у управљању земљом.

Резултат је озбиљно укаљао Макронову победу на председничким изборима у априлу када је победио крајњу десницу и постао први француски председник који је освојио други мандат у више од две деценије. То такође поставља питања о Макроновој способности да спроведе своју агенду за други мандат, укључујући смањење пореза, реформу социјалне заштите и подизање старосне границе за одлазак у пензију.

„То је прекретница за његов несаломиви имиџ“, рекао је Бруно Котрес, истраживач Центра за политичка истраживања По.

неочекивана ситуација

У Француској сада не постоји дефинитиван текст о томе како ствари треба да се развијају. Последњи пут када новоизабрани председник није успео да добије потпуну већину били су на парламентарним изборима 1988. године.

Макрон би на крају могао да распише превремене изборе ако уследи законодавни ћорсокак.

„Макрон је у опасности од политичке парализе“, насловио је дневник Монд на својој веб страници, док је дневник Ле Фигаро рекао да налази подижу авет „новог мртворођеног мандата“.

Меланшон из коалиције НУПЕС описао је исход као „потпуно неочекиван“.

„Пораз председничке странке је потпун и нема јасне већине на видику“, рекао је он својим присталицама.

„Француска је говорила, мора се рећи, недовољно гласа јер је ниво уздржаности и даље веома висок, што значи да велики део Француске не зна где да се окрене.

Коалиција Меленшон НУПЕС водила је кампању за замрзавање цена робе, снижавање старосне границе за одлазак у пензију, постављање ограничења на наслеђе и забрану компанијама које плаћају дивиденде да отпуштају раднике. Меланшон је такође позвао на побуну против Европске уније.

Ле Пенова, чија је странка освојила највећу заступљеност у парламенту, рекла је да ће настојати да уједини све „патриоте са деснице и левице“.

„Макроновој авантури је дошао крај“, рекла је она. „Оличаваћемо снажну опозицију.

Џордан Бардела, привремени председник Националног релија, назвао је резултат „великим помаком”.

„Ароганција Емануела Макрона, његов презир према француском народу и његова неспособност да има сигурност и куповну моћ су оно што га је учинило вођом мањине“, рекао је он.

Макронова способност да настави реформу друге по величини економије еврозоне сада зависи од добијања подршке за своју политику од умерених људи изван његове коалиције деснице и левице.

„Постоје умерени у клупама, на десној страни, на левој страни. Постоје умерени социјалисти и постоје људи на десници који би могли бити на нашој страни по питању закона“, рекла је портпаролка владе Оливија Грегоар.

Макрон и његова странка сада морају да одлуче да ли желе да се удруже са конзервативним републиканцима, који су заузели четврто место са 61 местом, или да воде мањинску владу која ће морати да преговара о законима са другим странкама од случаја до случаја.

Али шеф Републиканске странке Кристијан Џејкоб јасно је ставио до знања да неће бити лаког партнерства, рекавши да његова странка намерава да „остане у опозицији“.

Сада може доћи до недеља политичког застоја док председник тражи нове странке.

У још једном удару за Макрона, кључни министри који се кандидују за изборе били су на ивици губитка посла према споразуму да морају да поднесу оставке ако не успеју да освоје места.

Министарка здравља Брижит Бургињон, министарка морнарице Жистин Бенин и министарка животне средине Амели де Моншалин – стуб Макронове администрације претходних година – сви су изгубљени и сада ће бити ван владе.

Два друга блиска Макронова савезника, председник парламента Ришар Феран и бивши министар унутрашњих послова Кристоф Кастанер, признали су пораз у борби за своја места.

На ретком месту добрих вести за председника, европски министар Клемент Бун и министар јавних служби Станислас Герини – оба млада стуба његове странке – победили су у тесној борби за своја места.

Са леве стране, такође је изабрана Рејчел Кеке, бивша чистачица која се залагала за боље услове рада у свом хотелу, победивши Макронову бившу министарку спорта Роксану Марасињо.

Излазност је била ниска, са стопом уздржаних од 53,77 одсто, према подацима Министарства унутрашњих послова, што је више него у првом кругу, али није надмашило рекордно најгору излазност у 2017.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=ПР7ОјаРИВ1И