Астрономи су открили шта би могла бити најудаљенија галаксија до сада

Астрономи у последње време скачу једни на друге у прошлост. Прошле недеље, група која користи Хабл свемирски телескоп објавила је да је открила шта би могло бити Најдаља и најстарија звезда икада виђенаназван Еарендел, који је сијао пре 12,9 милијарди година, само 900 милиона година након Великог праска.

Сада друга међународна група астронома, померајући границе највећих земаљских телескопа, каже да су открили оно што се чини као најстарија и најудаљенија група звездане светлости икада виђена: црвенкасту тачку корисно названу ХД1, која је изливала огромне количине енергије тек после 330 милиона година од Великог праска. Ово царство времена још није истражено. Још једна тачка, ХД2 се појављује скоро на даљину.

Астрономи могу само да нагађају шта су ове мрље – галаксије, квазари или можда нешто сасвим друго – док чекају прилику да их посматрају помоћу новог свемирског телескопа Џејмс Веб. Шта год да је, кажу астрономи, они могу да расветле кључну фазу у универзуму док је еволуирала од првобитне ватре до планета, живота и нас.

„Био сам узбуђен као клинац који је гледао први ватромет у фантастичној и дуго очекиваној емисији“, рекао је Фабио Паццуцци из Харвард-Смитхсониан Центра за астрофизику. „Ово би могао бити један од првих бљескова светлости који обасјава универзум у емисији која је на крају створила сваку звезду, планету, па чак и цвет који данас видимо око нас – више од 13 милијарди година касније.

Др Бакучи је био део тима који је предводио Јуичи Харикан са Универзитета у Токију који је провео 1.200 сати користећи различите земаљске телескопе у потрази за веома раним галаксијама. Њихови налази су објављени у четвртак у Астропхисицал Јоурнал анд тхе Месечна обавештења Краљевског астрономског друштва. То је био и њихов посао Помиње се у часопису Ски & Телесцопе раније ове године.

У свемиру који се шири, што је објекат удаљенији од нас, то се брже удаљава од нас. Баш као што звук сирене хитне помоћи постаје нижи, овај покрет доводи до померања светлости тела на дуже црвене таласне дужине. У потрази за најудаљенијим галаксијама, астрономи су претражили око 70.000 објеката, при чему је ХД1 био најцрвенији који су могли пронаћи.

„Црвена боја ХД1 се изненађујуће поклапала са очекиваним карактеристикама галаксије удаљене 13,5 милијарди светлосних година, због чега сам се најежио када сам је пронашао“, рекао је др Харикан у изјави коју је објавио Астрофизички центар.

Међутим, златни стандард за космичке удаљености је црвени помак, који је изведен из добијања спектра од објекта и мерења колико се таласне дужине које емитују карактеристични елементи повећавају или постају црвене. Користећи Атацама велики милиметарски/субмилиметарски низ, или АЛМА – низ радио-телескопа у Чилеу – др Харикане и његов тим добили су привремени црвени помак ХД1 од 13, што значи да је таласна дужина светлости коју емитује атом кисеоника проширена на 14 пута већа од таласне дужине у мировању. Црвени помак друге масе није утврђен.

Претпостављена галаксија датира само 330 милиона година након почетка времена, а погодила је ловиште Веб телескопа, који ће такође моћи да потврди мерење црвеног помака.

„Ако се АЛМА-ин црвени помак може потврдити, то би била заиста невероватна ствар“, рекао је он. Марциа Рицци са Универзитета у Аризони, и главни је истраживач Веб телескопа.

Према причи коју астрономи причају, пут до универзума какав познајемо почео је око 100 милиона година након Великог праска, када су водоник и хелијум који су настали у првобитној експлозији почели да се кондензују у прве звезде, познате као Звезде 3 ( Популација) 1 и 2 који садрже Садрже велике количине тешких елемената, који су данас присутни у галаксијама). Такве звезде, састављене само од водоника и хелијума, никада нису примећене, а биле би много веће и сјајније од оних у данашњем универзуму. Они би изгорели и брзо умрли у експлозијама супернове које су потом покренуле хемијску еволуцију да загаде првобитни универзум елементима попут кисеоника и гвожђа, који су ствари од нас.

Др Бакучи је рекао да су у почетку мислили да су ХД1 и ХД2 такозване галаксије са праском звезда, које прште новим звездама. Али након даљег истраживања, открили су да се чини да ХД1 производи звезде 10 пута брже него што то обично раде те галаксије.

Друга могућност, рекао је др Пакочи, је да је ова галаксија била рођење те прве супер-светле групе од три звезде. Друго објашњење је да сво ово зрачење долази од распршивања материјала у супермасивној црној рупи која је 100 милиона пута већа од масе Сунца. Али астрономима је тешко да објасне како је црна рупа могла да нарасте тако велика тако рано у космичком времену.

Да ли је рођена оваква – у хаосу Великог праска – или је само била стварно гладна?

„ХД1 би представљао огромну бебу у порођајној соби у раном универзуму“, рекао је Ави Лоеб, коаутор рада др Бакучија.