Србија би могла да добије око 2,4 милијарде евра од Међународног монетарног фонда (ММФ) након што су званичници постигли споразум на нивоу особља о 24-месечном стенд-бај аранжману (СБА) који је ММФ објавио 2. новембра.
СБА ће замијенити тренутни нефинансијски 30-мјесечни инструмент за координацију политике (ПЦИ) који је ММФ одобрио у јуну 2021. и надовезаће се на реформски програм ПЦИ. СБА још треба да одобри извршни комитет ММФ-а, који би требало да га размотри следећег месеца. Договор је постигнут након двонедељне посете Београду тима ММФ-а који је предводио Јан Кис Мартијн.
„Овај аранжман ће помоћи у рјешавању растућих вањских и финансијских потреба с обзиром на изазовно глобално економско окружење и подржати макроекономску политику власти и напоре структурних реформи са фокусом на енергетски сектор“, рекао је ММФ.
Србија жели да искористи расположива финансијска средства током првог дела аранжмана, а преостали приступ третира као предострожност.
„Након снажног опоравка од пандемије, Србија се сада суочава са препрекама због неповољног глобалног и регионалног окружења, укључујући руски рат у Украјини. Раст БДП-а у 2022. години због високих цена енергије, прекида ланца снабдевања и недавних суша и слабе спољне тражње због трговине ЕУ партнера на 2¼% у 2023. Предвиђа се да ће пасти на 2,5%“, рекао је Мартијн.
Према ММФ-у, очекује се да ће фискални дефицит Србије у 2022. премашити првобитни буџет.
„Изузетна неизвесност често доминира краткорочним изгледима са негативним ризицима. Ипак, српска привреда има тампон да издржи ове ризике, укључујући адекватне девизне резерве, умерен ниво спољног и јавног дуга, добро капитализован и ликвидан банкарски систем и евиденцију благовремених политичких одговора на различите шокове.“ укључујући. рекао је.
Додаје се да ће СБА обезбиједити додатни тампон док званичници прилагођавају политике и спроводе реформе како би одговорили на тренутне изазове и ојачали ефикасност и отпорност привреде.
ММФ је такође упозорио да нове слабости у енергетском сектору Србије захтевају комплементарне реформе како би се осигурала енергетска безбедност.
„Реструктурирање енергетског сектора, побољшање планирања производње и инвестиција, те јачање финансијског надзора и управљања у енергетским државним предузећима биће подједнако важни“, напомиње ММФ.
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195