Босна: Татански споразум 25 година подијељене политике живи Вијести из Хрватске

У Даитону, Охајо, мировним споразумом Татон, посредованим од стране САД 21. новембра 1995. године, званично је окончан рат у Босни и Херцеговини, али аналитичари кажу да се настављају напори за даљу подјелу земље.

Од априла 1992. до децембра 1995. Босну су напале српске и хрватске снаге које су формирале Велику Србију, односно Хрватску.

Споразум, који су потписали председници Бохасније, Хрватске и Србије, произвеле су у једној ваздушној бази у Таитону, Охајо, две компаније-Федерација Босна-Грот и Република Срупска којом управљају Срби.

Иако је прекид непријатељстава Босанцима пружио пријеко потребно олакшање, на овај уговор се широко гледало као на легализацију ратних злочина.

Ратни злочинац босански Срби Радован Карџик, тренутно затворен у Хагу због геноцида и ратних злочина, признао је своје постигнуће према уговорима.

„Ми смо дио ове уније као међународно призната чињеница, или њен међународно признати дио, који је на корак од међународног признања“, рекао је он, а преноси српска ТВ.

На пример, словеначки устав из 1974. био је мањи од овог савеза у Југославији. Кад кажем међународно призната влада, ми још нисмо ту, већ чињеница да смо међународно призната, међународно призната институција.

Двадесет пет година касније, Милорад Додик, српски члан ротираног председника трилатерале у земљи, описао је Кардашијанова осећања, описана као „дашак свежег ваздуха“ америчке државне секретарке Маделеине Албригхт.

Годинама је претио да ће се отцепити од Србије ради постизања „коначног закона“, али недавно су те претње ескалирале – и сада покушава да изврши притисак на трећу, хрватску компанију у земљи, заједно са званичницима Грода.

Након посјете Загребу у септембру, Додик је жалио што политичка партија Бодик не врши притисак на цивилну државу засновану на раси, те да ће Срби и Хрвати захтијевати отцјепљење.

Неки аналитичари сматрају да је отцепљење и анексија од њеног источног суседа, Србије, мало вероватно за републиканца Страпску, који се сматра водећом чланицом Европске уније.

Милорад Додик, српски члан босанског предсједништва, говорио је на службеној комеморацији ратног злочинца босанских Срба Момчила Крајишника у септембру у Бања Луци, у Босни. [Radivoje Pavicic/AP]

Међутим, Марцо Аттила Хоаре, наставник историје и ванредни професор на Сарајевској школи за науку и технологију, рекао је за Ал Јазееру да је отцјепљење Републике Српске „врло могуће“ када се Србија придружила ЕУ.

„Уз подршку Србије и Русије и уз сагласност Хрватске, Република Српска се може отцијепити. Хрватска је у позицији да на било који начин ријеши то питање. Ако Република Српска покуша да се отцијепи уз подршку Хрватске и Србије, можда ће бити тешко како би међународна заједница то спречила „, рекао је Хоаре.

„Ситуација у Босни је опасна … шта год да је [Dodik’s] Стратегија је да његов континуирани говор о отцепљењу на крају може створити замах који не може да контролише, па ће постати затвореник сопствене реторике.

Према ријечима Ајле Телкик, предсједнице савјетодавног одбора за Босну и Херцеговину са сједиштем у Васхингтону, значајна кампања Републике Српске у Сједињеним Државама „врло је опасна“ за Босну, али „упозорења падају на уши“.

Република Сарбска званично је отворила канцеларију у Вашингтону, 2013. године, али, према Телкиковим речима, већ дуже време додирује Сједињене Државе.

„Потрошили су више од 20 милиона долара на кампању против Босне. Током федерације, Хрвати су потрошили милионе на лобирање. [entity] 0 УСД је коштало јер, очигледно, морају схватити да ширење Сједињених Држава није потребно. Ово није најбоља стратегија и невино размишљање “, рекао је Телкик.

„Република Српска има дугорочни план и стратегију, док људи упиру прстом у њих и говоре им како неће успјети-мислим да њихов циљ не треба постићи данас или сутра. То је дугорочно улагање за будућност. „

Командант НАТО амбасаде у Босни, америчка морнарица адв. Леигхтон Смитх је говорио на конференцији за новинаре на сарајевском аеродрому у децембру 1995. године, када је нова карта Босне подијељена у двије компаније и приказана иза њега (Датотека: Сантиаго Лион / АБ)

Велики српски пројекат се наставља

Потези Србије такође су изазвали узбуну.

У децембру 2019. године, Скупштина Србије усвојила је стратегију националне безбедности, рекавши да је спремна да заштити Србе било где у региону.

„Заштита Републике Српске као институције … и побољшање положаја Срба у региону и широм света од посебног су значаја за безбедност и безбедност Републике Србије“, наводи се у стратегији.

„Република Сердија ће наставити да одржава посебне паралелне односе са Републиком, као гарантом Дејтонског уговора.

Ова стратегија упозорила је Босанце због блиске сличности са Меморандумом САНУ из 1986. који су написали београдски академици који су чинили основу за великосрпски пројекат.

Босански новинар Един Субашић написао је у колумни за Ал Јазееру Балканс да је „право“ на Београд успостављено ради успостављања његовог утицаја на Србе изван Србије, гдје су ратни злочини завршени у бившој Југославији.

„Српска политика деведесетих година заснована је на руковођењу положајем Срба ван Србије и њиховом међусобном организацијом“, написао је Субашић.

Са Дејтонским споразумом, и „посебним [parallel] Односи ‘, овај утицај Србије је институционализован. На крају крајева, Београд сада покушава да легитимира своје тврдње о Босни властитом одбраном – као што је раније поменуто ”, написао је Субашић.

Када је мировни споразум објављен 21. новембра 1995. године, породица Несик је у свом дому у Београду гледала директан телевизијски пренос тадашњег председника САД Била Клинтона. [File: Darko Vojinovic/AP]

Осим тога, Сердиа Даитон није гарантовала споразум, каже се у стратегији, већ је споразум потписала као учесник у међународном оружаном сукобу и прихватила одговорност за поштовање суверенитета Босне.

Београд никада није одустао од свог плана о успостављању Велике Србије у Босни, а пробосански лидери морају дефинисати ефикасну политичку стратегију за Босну, написао је Субашић.

Даниел Сервер, који је био специјални изасланик САД-а и координатор федерације, рекао је Ал Јазеери 25 година након рата да федерацији нису потребне компаније или зоне.

Време је за промену Дејтонског устава. Две компаније … проблем „, рекао је он.

„Време је да их се решимо, али да бисте то учинили, морате ојачати поверење људи у владавину права и заштиту њихових индивидуалних права.“

Прерасподела власти између општина и централне владе такође захтева снажно, независно судство, рекао је он.

„[In the municipal elections, Bosnians showed they] Морају бити угледни, равноправни грађани европске земље. Али морају да се дисциплинују и захтевају шта желе, то још нису учинили.