Документарни филм ‘Још једно пролеће’ српског редитеља Младена Ковачевића о епидемији малих богиња | Карактеристике

Српски редитељ Младен Ковачевић представља свој документарац Још једно пролеће у конкуренцији документарног филма на овомјесечном Сарајево Филм Фестивалу.

Користећи искључиво архивске снимке, Још једно пролеће Описује југословенску епидемију малих богиња из 1972. године, највећу епидемију малих богиња у Европи од Другог светског рата.

Зоран Радовановић, професор епидемиологије који је тада био присутан, описује мере које су предузете да би се епидемија успешно обуздала.

Ово ће бити пети пут да Ковачевић игра Доцу у сарајевском документарцу. Добио је награду 2020 Срећан Божић, Ииву (2020) искључен (2013), Зид смрти, и све то (2016), ет ал 4 године за 10 минута (2018) Сви победници Гран прија на Државном такмичењу у Белтаксу, Београд. Још једно пролеће Светску премијеру имао је у секцији Прокима Међународног филмског фестивала у Карловим Варима 2022.

Још једно пролеће РТС Србије – Радио-телевизију Србије продуцирају Младен Ковачевић и Ива Племић Дивјак, Хороптер Филм Продуцтион (Србија) у сарадњи са Циннамон Филмом (Србија) и Погалупо Филмсом (Француска). Филм је добио грант за постпродукцију Филмског института у Дохи. Међународну продају води британски Тасковски Филмс.

Шта вас је инспирисало да сада снимите овај филм? Можда је у питању епидемија ковида?

Мој претходни филм, Непосредно пре пандемије, премијерно је приказан у Ротердаму у јануару 2020. Таман када смо се спремали да почнемо са продукцијом следећег филма, почела је пандемија и план снимања у неколико земаља изгледао је веома компликован са карантинима, ограничењима путовања и свим осталим. Тако сам почео да размишљам о нечем једноставнијем, можда архивском филму, тематски релевантнијем, и одмах ми је пала на памет југословенска епидемија малих богиња — последња епидемија малих богиња у Европи.

Да ли сте сами почели да радите на филму или је продуцент филма био укључен од самог почетка?

Радим са продуцентицом Евом Флемицк и правимо само своје филмове; Ово је веома посебан аранжман за наставника. У тренутку када ми је пала на памет идеја, отишли ​​смо у шетњу и почео сам да јој описујем филм. Истог дана купили смо књигу „Вариола вера“ аутора проф. Зорана Радовановића.

Како сте пронашли архивску грађу виђену у филму?

Већина архиве која се види у филму дошла је са Радио Телевизије Србије и приступ није био проблем, или је већи део био неоткривен. Све у вези са епидемијом малих богиња из 1972. године евидентирано је у базама података, па је проналажење материјала из тог периода који није био директно везан за сцене епидемије био тежак задатак. Архивске филмске залихе су по први пут скениране за овај филм, и упркос томе што имају 50 година, осећале су се свеже. Остали извори за архиве су Телевизија Косово, Филмске новости и Застава филм, војна кинотека.

Како сте изабрали шта ћете укључити, а шта изоставити у коначном уређивању?

Структура филма је врло прецизна, жанровска, јер је и сама прича била таква. Испрва личи на полицијску процедуру, или такозвану детективску причу у којој протагонисти реконструишу догађаје који су се одиграли пре него што је вирус откривен у Југославији. Затим, од тренутка када почне борба за обуздавање епидемије, филм се претвара у медицински трилер. Све што се није уклапало у поставку, ма колико занимљиво, изостављено је. Али структура није форсирана, то је и даље документарни формат веран органском наративном приступу.

Да ли сте увек планирали да испричате причу? Можете ли нам рећи нешто о наратору, професору епидемиологије Зорану Радовановићу?

Професор Радовановић је природно преузео улогу протагонисте и приповедача. Седели смо у студију недељу дана причајући и прича је напредовала кроз његова интимна сећања. Архивска грађа у филму је делимично деконструисана и реинтерпретирана да личи на сећања, постављајући злокобни тон опасне болести која се непримећено шири широм земље. Професор Радовановић је током пандемије био веома отворен када је критиковао начин на који су српске институције поступале са Цовидом. Њему је практично забрањен приступ државним медијима. Било је дивно чути га како говори о начину на који су се југословенске институције бавиле малим богињама, које су и даље један од најбољих примера делотворне борбе за искорењивање епидемије у историји светске медицине.

На чему сада радите?

Скоро сам завршио снимање новог дугометражног документарца под називом Почетак: Могућност небаИ радим на фиктивном филму Иза завеса, иза дрвећа.