Европа би могла да трпи протесте против литијума, као што је то у Србији

Грађани Србије су успели да се суздрже Литијумски пројекат Рио Тинта, али и даље постоји бојазан да ће се поново активирати. Забринутост произилази из очекиваног пораста потражње за литијумом, заједно са ретким земљиштима, групом материјала потребних за енергетски прелаз. Али због негативног утицаја на људе и животну средину, у европским земљама постоји бојазан да би тамо могли да почну протести попут оног у Србији.

Највеће светске економије – ЕУ, САД, Кина и друге – све желе да обезбеде залихе литијума и ретких земаља као што су скандијум, лантан и итријум, тако да не зависе од других великих сила. ЕУ тренутно припрема своје критично законодавство о сировинама.

Јулиа Полисканова, директорка Чиста возила у транспорту и животној срединиАнализирао је изазове са којима се суочава европска аутомобилска индустрија и дао препоруке, укључујући како избећи избијање протеста попут оног у Србији.

Литијум и ретки метали ће ускоро постати важнији од нафте и гаса

Крајњи циљ је, како је рекао, постизање одговорних и одрживих глобалних ланаца снабдевања.

Полишчанова је подсетила на недавну изјаву Урсуле фон дер Лајен, председнице Европске комисије, да ће литијум и ретки метали ускоро постати важнији од нафте и гаса и да се два приоритета Европске уније, зелена и дигитална трансформација, ослањају на метале. Бакар и литијум, не у фосилним горивима.

Кина производи 85% ретких земаља

Европа је заостајала јер је Кина почела да штити критичне метале 1980-их, а данас производи 85% ретких земаља које се налазе у електричним возилима (ЕВ) и турбинама на ветар, и 65% литијума за батерије.

САД су усвојиле Закон о смањењу инфлације, који уводи велике промене: порески кредити су дозвољени само за електричне аутомобиле који укључују батерије и сировине купљене у Северној Америци или савезничким земљама.

Европљани и цивилни сектор немају симпатија према рударству

Одговор ЕУ је Закон о критичним сировинама, који ће увести листу стратешких пројеката за прераду, рударство и рециклажу на европској територији који ће бити квалификовани за поједностављене процедуре издавања дозвола и додатно финансирање.

Полишчанова упозорава да Европљани и цивилни сектор немају симпатија за рударство, тврдећи да су забринути због утицаја на воду, земљу и животе људи.

примедбе Полишчанова је истакла да догађаји попут обуставе пројекта Рио Тинто у Србији показују изазове домаћег рударства, па ако се нешто не промени, они се могу очекивати широм Европе.

Он је изразио наду да би нови закон требало да се бави и оваквим питањима и дефинисао три стуба на којима треба да се заснива приступ ЕУ:

1. Користите само најбоље праксе за контролу отпада, воде и загађења

Европски пројекти за руднике, постројења за рециклажу или прераду морају наставити да испуњавају систематски више стандарде, написао је он. Али, екстрактивна индустрија ЕУ деценијама је у паду, а неки стандарди су застарели. На пример, отпад је један од главних изазова у вези са рударством, али европски захтеви су слабији него у Бразилу, Еквадору и Кини.

Поједностављење еколошких захтева како би се убрзала одобрења за стратешке пројекте, као што су то урадили закони о обновљивим изворима енергије, мало је вероватно и још би изазвало протесте, рекла је Полисканова.

Пројекат се може прогласити стратешким само ако се користе најбоље праксе за контролу отпада, воде и загађења и ако га локална заједница подржава.

2. Нагласити одрживост за добављаче који нису из ЕУ

Чак и да је циљ домаћа производња, увоз ће бити неизбежан. То значи да су транспарентна и разнолика тржишта, подржана снажним стандардима одрживости, као што је Иницијатива за осигурање одговорног рударства (ИРМА), кључна за гарантовање одговорног снабдевања, рекла је Полишчанова.

ЕУ ће ускоро захтевати „пасош за батерије” да би се видело где и под којим условима су произведени минерали за батерије. Иницијативу би требало проширити на највећа тржишта електричних возила, укључујући Јапан, Јужну Кореју и Сједињене Државе.

Сложено законодавство о сировинама може захтевати од добављача да мере и извештавају о својим емисијама ЦО2 како би подржали оне који улажу у бољу технологију и рециклере.

3. Оснивање специјализоване агенције

Полишчанова је истакла потребу да неко прати активности у сектору критичних сировина. Како је ЕУРАТОМ основан 1957. године, сада је потребна слична организација за координацију напора 27 влада ЕУ, обезбеђивање испуњавања високих стандарда и надгледање колективне набавке или складиштења.

Полишчанова чврсто верује да закон о критичним сировинама, ако се правилно припреми, може да обезбеди флексибилно и одрживо снабдевање за зелену транзицију.

Прегледи поста: 8