Званично саопштење потврђује победу популистичког лидера Србије

Први званични подаци на националним изборима у Србији у понедељак потврдили су огромну победу председника Александра Вушића и његове популистичке партије – кључних савезника Русије на турбулентном Балкану и Европи.

Вуிகи је однео убедљиву победу на недељним председничким изборима уз подршку 60 одсто бирачког тела, док је његова Српска напредна странка освојила 43 одсто гласова, према државним изборним званичницима.

Резултати сугеришу да други референдум није потребан на председничким изборима и да би Вуијева странка могла да формира следећу владу Србије у коалицији са млађим партнерима у скупштини од 250 чланова.

Победа главне опозиционе странке Уједињени за Србију заостаје 13 одсто за демократама на парламентарним изборима. Председнички кандидат групе Здравко Понош добио је 17 одсто, према званичним резултатима.

Иако далеко заостају на националном нивоу, чинило се да су опозиционе групе у оштрој конкуренцији са популистима у престоници, Београду, где се гласови још увек броје.

И опозиционе групе и независни посматрачи навели су инциденте, укључујући низ злоупотреба и насилних инцидената. Владајући популисти су одбили да манипулишу гласањем или врше притисак на бираче.

Од када је странка дошла на власт 2012. године, Вучић је годинама постепено преузимао контролу над главним медијима и институцијама. Бивши ултранационалиста, Вусик је био министар одбране, премијер и председник.

Вучић, који је себе представљао као гаранта мира и стабилности након рата у Украјини, одбио је да се придружи санкцијама Запада Русији упркос формалним покушајима да Србија постане чланица Европске уније.

Након што је у недељу увече објавио победу, он је рекао да ће се нова влада суочити са тешким одлукама, али да ће настојати да одржи пријатељство са Русијом, историјски блиским словенским савезником.

Већина партија које учествују на изборима су десничарске, што одражава углавном конзервативна осећања међу 6,5 милиона бирача у Србији. По први пут је, међутим, коалиција зелених и левица ушла у парламент, одражавајући интересовање јавности за занемарене еколошке проблеме на Балкану.

Излазност је била скоро 60 одсто, што је више од последњег гласања.