Израелско-косовски дипломатски односи Србија, Турска | Исраел Невс

Док Србија критикује признање статуса Косова од стране Израела, Турска каже да њен план пресељења косовске амбасаде у Јерусалим крши међународно право.

Српски министар спољних послова изразио је жаљење због одлуке Израела да призна Косово, док Београд негира бившу српску покрајину, рекавши да званичници „нису задовољни“ развојем ситуације.

Реакција је услиједила дан након што су Израел и Косово успоставили дипломатске односе према споразуму уз посредовање Сједињених Држава, обиљежавајући успјех напора Приштине да стекне потпуно глобално признање за независност проглашену 2008. године након рата са Србијом 1990 -их.

„Ми смо последњих година много улагали у наш однос са Израелом и нисмо задовољни овом одлуком“, рекао је у уторак за РТС министар спољних послова Србије Николај Селаковић.

Он је рекао да ће израелска акција „несумњиво утицати на однос Србије и Израела“.

Већина западних земаља признало је Косово, али је оно избачено из Уједињених нација јер су га главни савезници Србије, Русија и Кина, одбацили.

До понедељка, Израел је био још једна велика тврдоглава страна Београда.

Од успостављања односа 1991. године, земље су одржавале добре односе са све већим израелским улагањима у малу балканску провинцију.

Фокус је на програму амбасаде Турске

У замену за признање Израела, Косово је признало Јерусалим као главни град Израела, поставши прва територија са муслиманском већином која је то учинила.

Израелски министар иностраних послова Кофи Ашкенази потврдио је у понедељак да је одобрио „формални захтев Косова за отварање амбасаде“.

До сада су само САД и Гватемала отвориле амбасаде у Јерусалиму, док су Србија, Малави и Хондурас то раније обећале.

Дипломатски планови Косова изазвали су критике из Турске, а Анкара је рекла да предложени потез крши резолуције УН -а и међународно право.

„Јасно је да сваки потез у овом правцу неће служити палестинској ствари и поткопати визију решења две државе“, рекао је портпарол Министарства спољних послова Хами Акшои у писаној изјави у понедељак.

Дипломатски уговори о посредовању САД

Јерусалим је деценијама у средишту израелско-палестинског сукоба, а Палестинске власти (ПА) инсистирају на томе да источни Јерусалим, који је Израел илегално окупирао од 1967. године, треба да буде главни град палестинске државе.

Постоји глобални консензус против признавања Јерусалима као главног града Израела док се не разреши палестински сукоб.

2017. године, бивши амерички председник Доналд Трумп шокирао је гледаоце најавом да ће Сједињене Државе преселити своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим и касније признати Израел као свој главни град.

Пресељење амбасаде у мају следеће године прослављено је у Израелу, али је било и на другом месту жестоко критиковано.

Нова администрација Беле куће, коју предводи председник Јое Биден, саопштила је да ће задржати америчку амбасаду у Израелу у Јерусалиму и наставити да признаје град као главни град Израела.

Под Трампом, Сједињене Државе су доделиле неколико споразума за успостављање дипломатских односа између Израела и неколико арапских земаља, укључујући Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Мароко и Судан.

Многе већински муслиманске земље осудиле су те споразуме, заједнички познате као Абрахамски савези.

Али за разлику од Косова, све арапске стране у Абрахамском споразуму претпостављају да ће њихова дипломатска представништва у Израелу бити у Тел Авиву.