Истраживачи су открили да је древни Марс био препун микробног живота на Марсу

Веома стара Марс Француски научници известили су данас, у понедељак, да је окружење способно да уточиште у подземном свету који врви микроскопским организмима. Истраживачи су закључили да би, да су постојали, ови једноставни облици живота изменили атмосферу тако дубоко да су покренули Марсовско ледено доба и сами себе уништили.

Резултати нуде суморан поглед на путеве у универзуму. Живот – чак и живот једноставан као микроби – „може у ствари да изазове сопствену пропаст“, ​​рекао је главни аутор студије Борис Соутери, сада постдокторски истраживач на Сорбони.

Резултати су „мало мрачни, али мислим да су и веома мотивишући“, рекао је он у мејлу. „Они нас изазивају да преиспитамо начин на који биосфера и њена планета међусобно делују.

У студији објављеној у Натуре Астрономи, Сотери и његов тим рекли су да су користили климатске и моделе терена да би проценили настањивост Марсове коре пре 4 милијарде година, када се сматрало да је Црвена планета испуњена водом и гостопримљивија него данас.

Они су спекулисали да су микроби који производе метан и прождиру водоник могли да напредују испод површине у то време, са неколико инча (неколико десетина центиметара) прљавштине више него довољно да их заштите од оштре радијације која долази. Према Соутерију, било где на Марсу без леда би врвило од ових створења, баш као што је било на раној Земљи.

Сотери је рекао да би наводно топла, влажна клима раног Марса била угрожена уносом превише водоника из танке атмосфере богате угљен-диоксидом. Са температуром која пада за скоро -400 степени Фаренхајта (-200 степени Целзијуса), било који организам на површини или близу ње вероватно би отишао дубоко у покушају да преживи.

Насупрот томе, рекли су истраживачи, микроби на Земљи су можда помогли у одржавању умерених услова, с обзиром на атмосферу у којој доминира азот.

Кавех Пахелван из СЕТИ-ја рекао је да француско истраживање треба да проучи будуће моделе марсовске климе.

Пахливан је водио одвојену недавну студију која сугерише да је Марс рођен влажан са топлим океанима који трају милионима година. Његов тим је закључио да би атмосфера била густа и да је у то време углавном била водоник, делујући као гас стаклене баште који задржава топлоту који је на крају пренет на веће висине и изгубљен у свемир.

Пахлифан је рекао да је француска студија истраживала климатске ефекте потенцијалних микроба када је угљен-диоксид доминирао атмосфером Марса, те стога није примјењиво на ранија времена.

„Оно што њихова студија показује јесте да би (овај) живот постојао на Марсу“ током овог ранијег периода, додао је у мејлу, „то би имало значајан утицај на преовлађујућу климу.

Најбоља места за тражење трагова овог прошлог живота? Француски истраживачи сугеришу неоткривени кратер планете Хелас, или равницу, и кратер Језеро на северозападној ивици Исидае Планетиа, где НАСА-ин ровер Персеверанце сакупља камење да би их вратио на Земљу у року од једне деценије.

Следеће на Саутереовој листи мисија: истраживање могућности да се живот микроба настави дубоко на Марсу.

Да ли би Марс данас могао бити насељен микроорганизмима који потичу из ове примитивне биосфере? Рекао је. „Ако јесте, где?“