Кошаркашки свет оплакује смрт славног српског тренера Душана Ивковића

Београд (Србија) – Кошаркашки свет је у жалости након смрти познатог српског тренера Душана Ивковића.

Уграђен у ФИФА -ина Кућа славних 2017. Ивковић је био великан у каријери, победио је као тренер репрезентације и био председник неколико клубова. Био је и члан Техничке комисије ФИБА.

Умро је у 77. години.

„Породица ФИБА оплакује нестанак најзначајнијег начина размишљања у нашој историји спорта“, рекао је Андреас Јацкуес, генерални секретар ФИБА -е. „Неки људи, попут тренера Ивковића, оставили су дубок траг на кошарци, а његово наслеђе ће сигурно живети кроз многе генерације играча, тренера и навијача које је инспирисао.“

Ивковић је такође одао почаст председнику ФИБА Европе Дуркеу Демирелу.

„Од његових бројних победа у међународној кошарци са својом земљом или као одличне тактике током његовог сјајног тренинга на клупском нивоу у Европи, Дусон Ивковицх је оставио неизбрисив траг у нашој кошаркашкој заједници“, рекао је он.

Рођен у Београду 1943. године, Ивковић се, као и старији брат Слободан „Бива“, као дете заљубио у кошарку. Иако је завршио Рударско -географски факултет у Београду, каријера му је била кошарка.

Ивковић је за свој роднички клуб играо од 1958. до 1968. године, а затим је учинио прве кораке као тренер у клубу. (1968-78). Као тренер постао је огромна фигура у овом спорту.

Председавао је Југославијом 1987. у Партизану (1978-1980), Арису (1980-1982), поново Ратницима (1982-1984) и Сипенки (1984-1987).

Ивковић, који је освојио сребро на Олимпијским играма 1988., најбоље се провео на Светском првенству у кошарци 1990. у Аргентини. Одвео је југословенски тим до седам победа у осам утакмица и југословенски тим који је био на постољу, са Тројаном Петровичем, Владом Диваком, Сарком Пасбалзом, Тонијем Кукоком, Јораном Савићем, Јуром Ђовићем и Велимиром Безовићем.

Ивковићев тим освојио је Светско првенство у кошарци ФИФА ФИФА 1990. у Аргентини

Југословенски тим је у полуфиналу савладао Сједињене Државе, а затим и Совјетски Савез у првенству.

Као главни тренер репрезентације, три пута је носио титулу ФИБА ЕуроБаскет 1989., 1991. и 1995. године.

Победа над Литванијом 1995. означила је крај његовог првог мандата као главног тренера репрезентације, а он се вратио међународној кошарци. Године 2008. постао је селектор нове независне Србије.

Ивковић је постигао запањујући, тренутни успех са обећавајућом, али непровереном новом генерацијом Милоша Теодосића, Немање Белице и других младих талената.

Предводити млади тим Србије до финала ФИФА Еуробаскет 2009. било је једно од најбољих дела које је Ивковић учинио.

Заслужио је тим успешним квалификацијама за ФИБА ЕуроБаскет 2009. у Пољској, где су у првом мечу изненадили светског шампиона Шпанију, а завршили као други.

На клупском нивоу, Ивковићев успех укључује пет титула континенталних турнира, укључујући Куп Горакха са Партизаном 1979. године, Евролигу са Олимпијакосом 1997. и 2012. године, Куп Сапорте са АЕК -ом 2000. године и Куп УЛЕБ -а са московским Динамом 2006. године.

ФИБА