Можда највећа ноћ у нашим животима

Други дан у Србији…

Незаборавно. Неупоредиво. Живот се мења. Тешко је описати шта се у суботу увече догодило у Београду. Шта год да кажем није фер.

Имали смо састанак у локалном београдском бару (Цафана Мали Калемегдан) да бисмо гледали пријатељску утакмицу Србије и Немачке са навијачима ДНВР-а и Нагетса. У суботу је падала велика киша и не знам колико ће људи доћи. Али онда смо ишли узбрдо и видели гомилу испред нас. Онда је неко викнуо ‘Миле Хигх Цити, душо!’ Од тог тренутка смо знали да нас чека једна паклена ноћ.

Следећих пет (или шест, или седам, ко заиста зна) сати било је невероватних. Ретко је осећати тако блиску везу са толико различитих људи у исто време, из сваког порекла, сваког одрастања и сваког слоја живота. Али то је било све што смо имали. Синоћ је у Кафани постојала посебна веза између свих. Људи које никада раније нисам срео одједном су постали као породица. Причали смо, смејали се, грлили и пили као браћа целе ноћи.

Лудо је како играч може да повеже тим из Денвера са тимом из Србије — не само утакмицу или тим — широм света. То је моћ Николе Јокића. Због њега смо сви у Србији. Желимо да се уживимо у ову културу и боље разумемо њега и српску кошарку. Синоћ сам у кафани, окружен свима, стварно почео да схваћам зашто смо ту. Док смо веома жељни да учимо о овој земљи и њеној култури, српски народ је такође нестрпљив да дели. Наш ДНВР тим је то веома ценио.

Тако поносна нација. Срби су поносни на то ко су као народ, шта су освојили и шта су урадили. То их обликује до данас. Они су јаке воље и самоуверени. Они су озбиљни и брзо прелазе на ствар. Неће те изневерити. Право вам дају, мада сам сигуран да је неко синоћ врло озбиљно рекао да је Србија одговорна за измишљање Америке.

Упознао сам људе који су дошли из различитих земаља да присуствују овом састанку. Синоћ се неко возио 10+ сати до нас да преузмемо њихов специјални бренд Рагија. Човече, посебан је осећај када постоји таква љубав у соби. То је окружење које никада не желите да напустите. То је ноћ која никада не желиш да се заврши. Ово је вероватно био врхунац путовања, и то могу рећи након само 48 сати овде.

Веома сам импресиониран кошаркашким знањем ове земље. Многи људи са којима сам синоћ разговарао имали су паметан кошаркашки поглед на потрошњу. Увек сам слушао да је ово народ који живи и дише спорт, а после два дана овде то је било потпуно тачно. Њихова повезаност са ДНВР-ом била је веома значајна.

Ово су навијачи Нагетса који се буде у 3 сата ујутро да би гледали утакмице Нагетса или остају будни још пет сати да би гледали целу емисију ДНВР после утакмице. Многи навијачи које смо срели синоћ никада не пропуштају утакмицу или шоу. Синоћ сам се присетио одређених делова или тренутака из емисија после утакмице током година. Синоћ ме је неко похвалио због мог погледа на Герија Хариса из епизоде ​​из 2019.

Тиме је Србија савладала Немачку, а Јокић је за 17 минута постигао 22 поена (шут 10-11).

Оно што је уследило био је — ово није претеривање, ово није претеривање — најбољи оброк у мом животу.

Ухватили смо се са финим људима у првом ресторану Амбар Тима Конелија у балканском стилу у Београду. Било је то невероватно искуство. Како нам је објаснио наш домаћин Марко, још један легендарни лик којег смо срели на овом путовању, српска кухиња је углавном веома традиционална. Говорим о великим порцијама и свако добија своју храну. Али Амбер је први балкански ресторан који је кренуо путем малих тањира где се подстиче дељење. Српски народ је прво нерадо прихватао концепт, али сада му је све пријатније, каже Марко.

Прво смо кренули са дегустацијом ракије и пробали три врсте ракије, шљиву, кајсију и дуњу. То је испијање пића, за разлику од онога како пијемо ракију у нашој емисији после утакмице. Сазнали смо и да ракију треба пити из сокања, високе, мршаве чаше, а не чоканице.

Затим, храна. Били смо почашћени нечим што мислим да је вероватно била вечера од седам јела. Храна је стално долазила. Почели смо са месом и сиревима, српским кукурузним хлебом и превише врста намаза. Уследиле су салате и јела са свињетином, кобасицом, говедином, тестенином и кромпиром.

Осећао сам се свеже и другачије током тог оброка. Све што је излазило из Амбарове кухиње било је тако добро и тако јединствено да је овај ниво ишчекивања био већи од сваког новог јела које сам икада пробао. Узбуђен због укуса хране коју никада раније нисам пробао је невероватно кул осећај. Сваки пут, оно што сам јео уопште ме није разочарало.

Било је то посебно искуство. Марко нас је провео кроз свако јело и дао нам позадину свега што смо јели. Био је то час историје укрштен са часом кувања. После упознавања ове културе и српског народа о њиховој храни осећам се као да разумем.

Вечера у Амбару и наш састанак у Кафани завршили су дан свих времена, који је заправо почео у студију за подкаст. Инфинити Лигхтхоусе нас је дочекао у њиховој згради да снимимо и снимимо епизоду ДНВР Нуггетс подцаста. У емисији нам се придружује Срђан Радојевић, звани Зек Лоу из Србије. Причали смо о Јокићу, следећој сезони и европској историји, историји. Срјдан има сјајну перспективу. Он је ходајућа енциклопедија српских обруча.

Био је то незабораван дан. Бићу запањен ако то можемо да урадимо током овог путовања. Али ти не знаш. Док ово пишем, на путу смо за Сомбор. Више долази сутра.