Србија разматра могућност додавања малих нуклеарних електрана од 2032. године, а Влада планира да до 2030. смањи емисије за 34,2% на 44,4%. Министарство рударства и енергетике предвиђа нове услове рада за Интегрисани национални енергетски и климатски план. 4,7 ГВ или 6,4 ГВ укупног капацитета ветроелектрана до краја деценије. Учешће обновљивих извора у производњи електричне енергије износи 49% до 59%.
У оквиру процеса израде Интегрисаног националног енергетског и климатског плана – ИНЕЦП, Министарство рударства и енергетике позвало је све заинтересоване да доставе коментаре до 5. септембра. У четири сценарија. Они укључују опције за почетак повезивања малих модуларних реактора – СМР – на мрежу 2032. године.
Израда националних енергетских и климатских планова или НЕЦП-а је обавеза према правилима Европске уније и Енергетске заједнице да се испуне циљеви за оба сектора на путу постизања неутралности угљеника до средине века.
Постоји још једна ситуација која нема значење раног савета. Односно, искључиво је анализирано да би се видело шта би се десило ако би Србија усвојила укупне циљеве ЕУ, укључујући смањење емисије гасова стаклене баште за 55 одсто до 2030. године. У ЕУ свака земља има своје циљеве. Још три емисије су у развоју према најави.
Објављено је пет сценарија, а још три су у развоју
ИНЕЦП или НЕЦП би требало да буде припремљен у периоду од 2021. до 2030. са визијом до 2050. године, али пројекције сада почињу 2023. године. Сврха прегледа је да покаже статус куо у постојећим секторима и потребне радње. Декарбонизација, енергетска ефикасност, енергетска безбедност, унутрашње енергетско тржиште и истраживање, иновације и конкурентност.
Пројекат ће помоћи у дефинисању оптималног енергетског микса, побољшању сигурности снабдевања и смањењу енергетског сиромаштва.
Само 2,2 ГВ капацитета енергије на угаљ је доступно 2050. године
Сва четири сценарија су за период до 2030. године Опције Сукцесија Увод у нуклеарну енергију. Капацитет таквих извора је 400 МВ 2032. године, 800 МВ 2035. и 1,6 ГВ 2042. године. Зелени водоник достизање 1% финалне потрошње енергије 2030. године.
У свим сценаријима Србија додаје 680 МВ способност из Црпне хидроелектране 2028. и још 600 МВ две године касније. За визију до 2050. године, тада се не виде активне електране на угаљ, али између 1,8 ГВ и 2,2 ГВ ће се чувати у резерви и користити по потреби.
У верзији са малим модуларним реакторима, њихов кумулативни капацитет достиже 1,6 ГВ 2042.
У сва четири сценарија за НЕЦП Србије, удео обновљивих извора у укупној финалној потрошњи енергије ће достићи 41% до 43% Такође се годишње додаје 190 МВ или 200 МВ капацитета соларне електране. Укупна снага је преко 1,5 ГВ.
Удео производње електричне енергије у сценаријима 1, 2 и 3 износи 52% до 59% 2030. године. Нови капацитети ветра ће се постепено повећавати са 340 МВ на 1 ГВ годишње, за укупну конверзију од 4,9 ГВ.
Четврти сценарио представља слабу снагу ветра
Такозвани сценарио С има другачију динамику и мање додатних капацитета за енергију ветра: укупно 3,2 ГВ од 2023. до 2030. године, од чега је 86% прикључено на мрежу у последње три године тог периода. Ово резултира уделом обновљиве производње од 49%.
Стога национални НЕЦП планира да у наредних осам година инсталира укупно 4,7 ГВ или 6,4 ГВ енергије ветра и сунца.
Што се тиче годишњих смањења емисија у односу на нивое из 1990. године, ово се види као 34,2% до 44,4% у поређењу са 29% из 2020. године.
Северна Македонија Пре два месеца, Албанија је била једина земља на Западном Балкану и Споразум Енергетске заједнице која је усвојила НЕЦП Поднео је свој нацрт у децембру.
Прегледи поста:
174
„Љубитељ путовања. Бескрајно скроман читалац. Неизлечиви стручњак за интернет.“
More Stories
У Националном центру „Русија“ отворен је Међународни симпозијум „Креирајући будућност“
САД доминирале у Абу Дабију победивши Србију
Ер Србија ће у септембру ући у употребу са својим првим авионом Е195