Поплаве у Јужној Африци: ажурирања уживо

ЈОХАНЕСБУРГ – Поплаве у Дурбану једна су од најсмртоноснијих природних катастрофа у Јужној Африци, али део разлога зашто толико људи умире је последица човека: неуспех државе да се избори са дуготрајном стамбеном кризом.

Милиони Јужноафриканаца – у земљи са стопом незапослености од преко 35 процената – не могу себи приуштити фиксни, стални смештај. Многи на крају граде лимене колибе где год нађу земљиште, често на мање повољним локацијама, стварајући оно што је овде познато као неформална насеља.

У случају Дурбана и околине, ове локације су често у ниским долинама поред река или на стрмим падинама – међу најопаснијима када ударе јаке кишне олује, као што је био случај пре недељу дана.

После недељу дана кише, клизишта и поплаве сравниле су стотине колиба у Дурбану. Јужноафрички председник Сирил Рамафоса рекао је да су неформална насеља посебно погођена лошим временом. Скоро 4.000 домова је уништено, многи од њих у неформалним насељима.

Неформална насеља су на много начина наслеђе апартхејда. За то време, црначка већина у Јужној Африци се искрцала да живи у одређеним удаљеним местима. Када је систем апартхејда окончан, црно становништво је коначно могло слободно да се креће по градовима своје земље.

Међутим, многи су се борили да пронађу места за насељавање у градовима који су изграђени да их намерно држе подаље. Дакле, у годинама након апартхејда, пошто су милиони људи широм Јужне Африке напустили сиромашна рурална подручја да живе и раде у градовима, нису могли да нађу адекватан смештај. Уместо тога, населили су се у лименим колибама, које су се размножавали у многим градовима земље.

У настојању да објасни недостатак приступачних станова, јужноафричка влада је изградила више од три милиона бесплатних домова од краја апартхејда, према владин извештај. Али ни ово није одржало корак са потражњом. Током година, више колиба је никло у више градова, што је изазвало стамбену кризу са заостатком од више од два милиона породица које траже склониште.

Рекао је Едвард Мулубе, истраживач на Институту за социо-економска права у Јужној Африци.

Бесплатне куће са кутијама шибица изграђене као део јужноафричке националне стамбене шеме такође пате од истих изазова просторног планирања из ере апартхејда и малих буџета. Ове куће су изграђене далеко од градских центара, где је земљиште јефтиније, али су могућности за запошљавање ретке. Болнице и школе изграђене су годинама касније.

Г. Мулоби је рекао да се многи од оних који су могли да добију бесплатно становање уместо тога одлучују да се врате у страћаре јер су ближе градовима и пословима, размењујући побољшане услове живота за економске прилике.

„Идеја је у основи била исти образац апартхејда у размишљању да сиромашни црни Јужноафриканци не заслужују да буду градови у близини“, рекао је Себо Зикоде, један од вођа базе Абахлали Мјондоло, покрета крчми.

Широм земље, 11,8 одсто домаћинстава у Јужној Африци живи у овим неформалним становима, према статистичким подацима Јужне Африке, владиној агенцији.

Председник Рамафоса, обраћајући се нацији у понедељак увече, признао је да влада треба детаљније да се бави питањем где ће поставити станове.

Обнова од поплава, рекао је он, „укључује и изградњу кућа у одговарајућим подручјима и предузимање мера за заштиту становника ових подручја од оваквих лоших временских појава у будућности“.