Путин је у Србији био „брат“ и колега руског Запада

Са љутим и још залеченим ранама које је нанело НАТО бомбардовање Србији пре 20 година, украјински амбасадор се појавио на српској телевизији док је Русија извршила инвазију и бомбардовање његове земље у нади да ће изазвати саосећање.

Међутим, уместо да има времена да објасни стање Украјине, амбасадор Олександр Александрович је морао да се обруши на проруске српске коментаторе и руског председника Владимира Путина дугим видео-снимцима који осуђују Украјину као нацистичко гнездо. Емисија, која је емитована на провладиној Хепи ТВ, трајала је три сата, а више од половине је глумио Путин.

Бесан због заседе у ваздуху, амбасадор се пожалио продуценту на обуку Кремља за кампању, али му је речено да то не схвата лично и да је Путин „добар за наш рејтинг“.

Чињеница да је руски лидер, кога многи виде на Западу, укључујући председника Џоа Бајдена, ратни злочинац и да служи као шарм публици у Србији подсећа да Кремљ и даље има обожаваоце у Европи.

Немачка, Пољска и неколико земаља ЕУ изразиле су солидарност са Украјином, вијоривши њену заставу испред амбасада у Београду, а оближња улица одаје почаст Путину. Мурал на зиду приказује лик руског вође са српском речју за брата.

Део Путинове харизме је и то што је приказан као јака фигура, атрактиван модел за све диктаторскијег лидера Србије председника Александра Вушића и милитантног либералног лидера Мађарске, премијера Виктора Орбана. Суочени са изборима у недељу, српски и мађарски лидери виде Русију као поуздан извор енергије за задовољство својих бирача. Анкете показују да ће обоје победити.

Затим, ту је историја, или бар митолошка верзија прошлости, која, што се Србије тиче, Русију представља као сабраћу словенски и православни хришћански народ, вековима непоколебљивог пријатеља и заштитника.

Али без обзира на Путинове злочине у прошлости, Путинова улога је веома важна за земље које себе сматрају жртвама, а не окупаторима, а њихова политика и психа се врте око култова жртава које су неговане мржњом и притужбама према Западу.

Психолог из Београда Аризан Дијан рекао је да је шокиран недостатком емпатије међу многим Србима за страдање Украјинаца, али многи и даље носе ожиљке прошлих траума, бришући сва осећања бола за друге.

„Људи који доживе трауму са којом се никада нису суочили могу осетити кајање“, рекао је он. Он је додао да заједнице, попут трауматизованих појединаца, „понављају исте приче о сопственој патњи“, што „скида сваку одговорност за оно што су други урадили“.

Осећај жртве је дубоко у Србији када злочине које су починили етнички сродници током балканских ратова 1990-их види као одбрамбени одговор на патње Срба, а Путин своју крваву инвазију на Украјину представља као праведан покушај да заштити прогоњене етничке групе. Руси. Припадност „Руском миру“ или „Руском свету“.

„Путинов ’Руски свет‘ је савршена копија онога што наши националисти зову Великом Србијом“, рекао је прозападни колумниста новина Бошко Јакић. Обојица се хране донекле присећаним историјама прошлих неправди и избрисаним сећањима на сопствене грехе.

Прича о жртвама је веома јака међу некима у Србији Информатор, Провокативни таблоид који често одражава размишљање председника Вучића, прошлог месеца је насловио припреме за руску инвазију на Украјину са насловом на насловној страни „Москва невино признаје Русију: „Украјина напада Русију!“ Вриштало је.

Јரனрн Гавриловић, директор независног надзорног органа за медије, рекао је да је српска влада опрезна када је у питању спаљивање мостова са Западом, али је била осетљива на широко распрострањене симпатије јавности Русије према неправди, а затим је натерала новинске организације да заузму неутралан став. Тим у Србији. Русија никада није била критикована, али је злоупотреба Украјине јењала, рекао је он.

Александрович, украјински амбасадор у Србији, поздравио је промену тона, али је рекао да се 1999. године још увек мучио да види Србе у рукама НАТО-а мимо њихове сопствене патње. Оно што се дешава у свету Америка види као погрешно“, рекао је Дејвид Кук, шеф вашингтонског бироа Тхе Цхристиан Сциенце Монитор.

Мађарска, у савезу са пораженом страном у Другом светском рату, такође брине о великом погођеном кампусу који је укорењен у губитку великих подручја њене територије. Орбан је то незадовољство жељно изазивао дуги низ година, често се ослањајући на Русију на Украјину, која контролише део некадашње мађарске територије и која је предњачила у настојањима да се представи као бранилац мађарске етничке групе која живи ван граница земље.

У суседној Србији, Вучић је, у жељи да избегне отуђење проруских бирача уочи избора у недељу, увео санкције Русији и блокирао летове између Београда и Москве. Али 2. марта Србија је гласала за резолуцију УН којом се осуђује руска инвазија.

Више од две деценије након завршетка борби на Балкану, многи Срби негирају ратне злочине у Сребреници, где је 1995. масакрирано више од 8.000 босанских војника, а на Косову је брутални српски прогон Албанаца изазвао НАТО бомбардовање 1999. године. .

Упитана да ли одобрава рат који је Путин покренуо док је шетао по београдском муралу у знак сећања на Путина, Милица Цирих, 25-годишња службеница банке, одговорила је: „Кад не желите, зашто су се западни медији фокусирали на украјинске патња?“ 1999. године ратни авиони НАТО-а нанели су бол Србији. „Нико није плакао због онога што нам се догодило“, рекао је.

Србија је подсетила на почетак НАТО кампање бомбардовања прошле недеље, када се већина светских медија фокусирала на уништавање украјинског лучког града Мариупоља у Русији. На насловним странама лепљене су фотографије зграда и пруга које је уништио НАТО. „Не можемо заборавити. Знамо шта значи живети под бомбардовањем“, пише у наслову провладиног листа Кари.

Мања група демонстраната окупила се испред америчке амбасаде, а затим се придружила највећим проруским демонстрацијама, машући руским заставама и транспарентима украшеним словом З, које је постало симбол подршке руској инвазији.

Дамњан Кнежевић, вођа екстремно десничарске групе Народна патрола, која је организовала скуп, рекао је да осећа солидарност са Русијом јер је на Западу приказана као окупатор, као што је то било 1990-их. Србија је заправо била највећа жртва. Нешевић је рекао да Русија има обавезу да штити етничке сроднике у Украјини, као што је то чинила Србија у Босни, Хрватској и на Косову.

Бошко Обрадовић, лидер Конзервативне странке Двери, рекао је да жали због цивилних жртава у Украјини, али је истакао да „НАТО има највећу одговорност“ за њихову судбину.

Обрадовић је у недељу бодрио присталице на предизборном митингу у Дому филма у Београду. На тезги испред улаза продавале су се српске падобранске беретке, војне капе и велике руске заставе.

Фредерик Марковић, директор Института за савремену историју у Београду, рекао је да је историја служила као темељ национализма, али да је била искривљена политичким плановима и да „увек држи лажне лекције“. Једини случај у којем је нека држава у Европи у потпуности признала своје прошле злочине био је случај Немачке после Другог светског рата.

Сви остали имају виктимизовану причу“, рекао је Марковић.

Нев Иорк Тимес