Решење за хиперкапнију? Нова студија сугерише ђубрење океана

Ђубрива на бази гвожђа у облику наночестица имају потенцијал да складиште вишак угљен-диоксида у океану.

Међународни тим истраживача на челу са Мицхаелом Хоцхела из Пацифичка северозападна национална лабораторија Сугерише се да би употреба микроорганизама могла бити решење за задовољење хитне потребе за уклањањем вишка угљен-диоксида из животне средине Земље.

Тим је спровео анализу објављену у часопису Нанотехнологија природео могућности сејања семена за океане са гвожђем богатим пројектованим честицама ђубрива у близини океанског планктона, микроскопских биљака критичних за океански екосистем, како би се побољшао раст и усвајање угљен-диоксида од стране фитопланктона.

„Идеја је да се појачају постојећи процеси“, рекао је Хоцхела, сарадник у лабораторији Пацифиц Нортхвест Натионал Лаборатори. Људи су вековима ђубрили земљу да би узгајали усеве. Можемо научити да оплодимо океане одговорно.“

Мицхаел Хоцхела је међународно признати геохемичар животне средине. Кредит: Виргиниа Тецх Пхотограпхиц Сервицес

У природи, хранљиве материје са копна доспевају у океане кроз реке и дижу прашину да би оплодили планктон. Истраживачки тим предлаже да се овај природни процес направи корак даље како би се уклонио вишак угљен-диоксида из океана. Проучавали су доказе да додавање специфичних комбинација пажљиво дизајнираних материјала може ефикасно оплодити океане, подстичући фитопланктон да делује као понор угљеника. Живи организми ће апсорбовати угљеник у великим количинама. Затим ће, када умру, потонути у дубине океана, узимајући вишак угљеника са собом. Научници кажу да би ово предложено ђубрење једноставно убрзало природни процес који већ безбедно издваја угљеник у облику који би га могао уклонити из атмосфере хиљадама година.

„У овом тренутку време је од суштинског значаја“, рекао је Хочела. „Да бисмо се борили против пораста температура, морамо смањити нивое угљен-диоксида на глобалном нивоу. Узимајући у обзир све наше опције, укључујући коришћење океана као понора угљен-диоксида, даје нам најбоље шансе да охладимо планету.“

Извуците увиде из литературе

У својој анализи, истраживачи су тврдили да пројектоване наночестице нуде неколико атрактивних карактеристика. Високо контролисан и специјално дизајниран за различита океанска окружења. Површински премази могу помоћи честицама да се залепе за планктон. Неке честице такође имају својства упијања светлости, омогућавајући планктону да конзумира и користи више угљен-диоксида. Општи приступ се такође може прилагодити потребама специфичних океанских окружења. На пример, једна област би могла имати више користи од честица на бази гвожђа, док би честице на бази силицијума могле бити ефикасније у другим, кажу.

Анализа истраживача 123 објављене студије показала је да неколико нетоксичних минералних супстанци кисеоника може безбедно да подстиче раст планктона. Они тврде да стабилност, обиље земље и лакоћа стварања ових материјала чине их одрживим опцијама као планктонско ђубриво.

Тим је такође анализирао трошкове стварања и дистрибуције различитих молекула. Иако ће процес бити много скупљи од додавања неинжењерских материјала, такође ће бити знатно ефикаснији.

Референца: „Потенцијална употреба пројектованих наночестица у ђубрењу океана за уклањање атмосферског угљен-диоксида великих размера“ од Пеиман Бабакхани, Таннабон Винрат, Мохамед Балоусха, Цолаба Суратана, Царолин Л. Пеацоцк и Бењамин С. Твининг, Мицхаел Ф. Хоцхела Јр. 28. новембар 2022, доступно овде. Нанотехнологија природе.
ДОИ: 10.1038/с41565-022-01226-в

Поред Хоцхеле, тим је укључивао истраживаче из Енглеске, Тајланда и неколико истраживачких институција са седиштем у САД. Студију је финансирао Европски истраживачки савет у оквиру Програма за истраживање и иновације Европске уније Хоризонт 2020.