Србија планира да у наредних 20 година уложи 17 милијарди евра у обновљиве изворе енергије

Београд, 4. новембра (Ројтерс) – Србија ће у наредних 20 година уложити 17 милијарди евра (19,6 милијарди долара) у обновљиве изворе енергије као што су хидро и соларна енергија. Рекао је министар рударства.

Србија и њени суседи, Босна и Косово, у великој мери се ослањају на угаљ за производњу електричне енергије, и под притиском су да смање свој отисак фосилних горива и загађење док желе да се придруже ЕУ.

„Разговарамо о улагању најмање 17 милијарди евра у наредних 20 година“, изјавила је у четвртак за Ројтерс потпредседник Владе Србије Јорана Михајловић.

Мијазловић је рекао да се прелазак са угља на чисте изворе енергије неће десити брзо јер Србија производи две трећине својих старих термоелектрана.

„До 2040. или 2050. требало би да имамо нулту потрошњу лигнита… истовремено развијајући нове (производне) могућности“, рекао је он.

Нова електрана би требало да садржи нове хидроелектране, соларне и ветроелектране, а прошлог месеца је председник Србије Александар Вучи рекао да Београд разматра удео у проширеној нуклеарној електрани Бок у суседној Мађарској, што прво мора да одобри Европска унија. .

1989. године, сада већ нестала Југославија, чији је део била Србија, увела је забрану изградње нуклеарних објеката, али је то није спречило да се укључи у пројекте у иностранству, рекао је Михајловић.

Михазловић је рекао да Србија жели да прошири капацитет складиштења северног објекта Панадовског двора са 450 милиона кубних метара на 800 милиона кубних метара, углавном да би обезбедила стабилно снабдевање природним гасом из Русије.

Овог месеца планира да почне са полагањем нових гасовода до суседне Бугарске у вредности од око 85 милиона евра и диверзификује снабдевање гасом.

„(Будућност) … гасовод ће омогућити да се од 2023. повеже са азербејџанским гасом (дистрибуцијом) и новим гасоводом из Израела, Источно-медитеранским гасоводом“, рекао је он.

Бугарска је 1. новембра обуставила транспорт руског природног гаса у Србију и Мађарску, што је приморало Београд да изврши хитне куповине након пуцања гасовода.

Објекат Банатски двор је у власништву руског Гаспрома (ГАЗП.ММ) Србија има 51% удела.

(1 долар = 0,8650 евра)

Извештај Иване Секуларок и Александра Васовића; Уређивање Емилиа Ситхол-Модрис

Наши стандарди: Принципи поверења Тхомсон Реутерс.