Сукоб у Украјини ће вероватно одложити мисију Росалинд Френклин

Рат Русије против Украјине ће вероватно одложити предстојећу мисију Росалинд Френклин на Марс, према Европској свемирској агенцији (ЕСА).

Европска свемирска агенција је у саопштењу објављеном у понедељак саопштила да је „у потпуности применила санкције“ које су Русији увеле њене 22 земље чланице због оружаног сукоба.

Према Европској свемирској агенцији (ЕСА), амбициозни ровер Росалинд Франклин, произведен у Великој Британији, због тога је мало вероватно да ће лансирати 2022. године.

Ровер је део мисије ЕкоМарс, заједничког пројекта Европске свемирске агенције и руске свемирске агенције Роскосмос.

Требало је да лансира у свемир у септембру из јужног Казахстана и требало је да слети на Марс у јуну 2023.

Росалинд Франклин је планирани роботски Марс ровер, који је део међународног програма ЕкоМарс који воде Европска свемирска агенција и руски Роскосмос. На слици је Росалиндина близанка на Земљи, позната као Амалија, која успешно напушта платформу која симулира терен Марса

Русија је пројектовала десантну летелицу „Казачок“ у којој је требало да буде распоређен ровер Росалинд Френклин.

ат изјава Европска свемирска агенција, објављена на свом веб сајту, саопштила је да „процењује последице за сваки наш текући програм“ који се спроводи у сарадњи са Роскосмосом, истовремено осуђујући поступке Русије.

Жалимо због људских жртава и трагичних последица рата у Украјини“, саопштила је Европска свемирска агенција.

Дајемо апсолутни приоритет доношењу одговарајућих одлука, не само ради учешћа наше радне снаге у програмима, већ уз пуно поштовање наших европских вредности, које су увек суштински обликовале наш приступ међународној сарадњи.

Што се тиче континуитета ЕкоМарса, санкције и шири контекст чине његово лансирање 2022. мало вероватним.

Као одговор на одлуку, Дмитриј Рогозин, генерални директор руске свемирске агенције Роскосмос, објавио је свој матерњи језик на Твитер: „Европска свемирска агенција, упркос руској баки, одлучила је да јој замрзне уши.

У саопштењу ЕСА, свемирска агенција је такође рекла да је примила к знању одлуку Роскосмоса да повуче своју радну снагу за своје ракете Сојуз из европске свемирске луке у Куруу у Јужној Америци.

Одлука Русије да то учини, коју је Рогозин објавио у суботу, уследила је због санкција које је увела Европа.

Будућност Међународне свемирске станице (ИСС) такође је доведена у питање, коју од њеног оснивања подржава пет свемирских агенција – укључујући Европску свемирску агенцију, Европску свемирску агенцију, Роскосмос и НАСА.

На слици је Дмитриј Рогозин, генерални директор руске свемирске агенције Роскосмос. Као одговор на одлуку ЕСА, Рогозин је на свом матерњем језику објавио на Твитеру: „Европска свемирска агенција, без обзира на руску баку, одлучила је да јој замрзне уши.

Међународна свемирска станица (ИСС, на слици), која је широка 357,5 стопа и дуга 239,4 стопа, завршава пуну орбиту око Земље сваких 90 минута

На Међународној свемирској станици тренутно се налази седам астронаута – четири из Сједињених Држава, два из Русије и један из Немачке.

Рогозин је рекао да би америчке санкције могле да „униште нашу сарадњу“ и рекао да би се платформа за претрагу срушила на земљу без помоћи његове земље.

„Ако спречите сарадњу са нама, ко ће спасити Међународну свемирску станицу да изађе из неконтролисане орбите и падне на америчко или европско тло? – Напомињући да станица не лети изнад великог дела Русије, рекао је Рогозин.

Међутим, један свемирски стручњак је рекао да је то мало вероватно, с обзиром на то да Роскосмос има руско особље на броду.

„Нико не жели да доведе животе астронаута у опасност политичким маневрисањем“, рекао је за АФП Џон Логсдон, професор и свемирски аналитичар на Универзитету Џорџ Вашингтон.

Штавише, у вези са ровером Росалинд Франклин, ЕСА је такође рекла да ће њен генерални директор „анализирати све опције и припремити званичну одлуку о даљем путу“.

ЕкоМарс – заједнички програм ЕСА и Роскосмоса – заправо се састоји од две мисије, од којих једна тек треба да полети.

Први ровер, Траце Гас Орбитер, или ТГО, стигао је на Марс 2016. и започео своју пуну научну мисију 2018.

ТГО је пратио и неуспели лендер Скјапарели, који се срушио на површину Марса услед раног лансирања падобрана, и сада није ништа друго до црна мрља окрућена зарђалим црвеним песком.

Друга мисија ЕкоМарс састоји се од ровера британске производње под називом Росалинд Франклин и површинске платформе Казацхок.

Названа по научници рођеној у Лондону и ко-откривачу структуре ДНК, Росалинд Франклин је требало да полети у свемир у септембру 2022. године из јужног Казахстана.

Летелицу је изградила компанија Аирбус Дефенсе анд Спаце, у погону компаније у Великој Британији у Стевенагеу, у Хертфордширу, и способна је да буши 6,5 стопа (2 метра) испод површине, прикупљајући узорке из области које нису погођене зрачењем.

Ровер је први који је одао почаст једној научници на свом пионирском истраживачком возилу.

Могуће је само краће деветомесечно путовање на Марс сваке две године, због чега сонда није могла да буде лансирана прошле године

ТГО (на слици овде у утиску уметника) стигао је на Марс 2016. и започео своју пуну научну мисију 2018.

Британска свемирска агенција је у јануару потврдила да је Росалинд Франклин прошла последњу рунду тестова и да је на путу за лансирање на Црвену планету у септембру.

Разумевање историје воде на Марсу и да ли то омогућава да живот напредује је у срцу мисија ЕкоМарс Европске свемирске агенције.

„Ровер по имену Росалинд Френклин ће копати два метра дубоко на површини како би узео узорке тла, анализирао његов састав и потражио доказе о животу закопаном под земљом у прошлости – а можда чак и у садашњости“, каже Европска свемирска агенција.