Нацртом стратегије за водоник Србије планира се покретање производње из обновљивих материјала до 2025. године

Србија би требало да почне да производи водоник из обновљивих извора енергије до 2025. године и да је повећа на 5.100 тона до 2035. и 20.600 тона до 2050. године, наводи се у нацрту стратегије за водоник. Зелени водоник. Водеће светске привреде и технолошки лидери већ су започели процес конверзије водоника, тако да Србија треба да разуме брзу енергетску транзицију, а важно је учешће научника и стручњака.

Нацрт Стратегије водоника Републике Србије припремило је 18 професора са Универзитета у Београду – 15 са Машинског факултета, један са Факултета за физичку хемију и два са Технолошко-металуршког факултета – један. Винча има два стручњака са Института за инжењерске и атомске науке у Крагујевцу, једног са Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) и два консултанта.

Предузеће Михајло Пупин и трговачко удружење Електромашиноградња учествовали су у заједничким напорима српске трговине и индустрије. Тхе Нацрт водоничне стратегије Србије Издато у фебруару 2021.

Пројекти развоја енергетике су данас засновани на знању, а не природним ресурсима

Један од аутора нацрта, Радивоје Митровић, професор Машинског факултета, рекао је да тренутно нема адресе на којој би се разговарало о даљем поступању по нацрту док земља чека нову владу, али је потврђено да то је водоник. Стратегија ће бити део нове енергетске стратегије.

Како би још једном скренули пажњу на значај теме, аутори су објавили меморандум о конверзији водоника у Србији.

Он је током презентације нацрта на Машинском факултету Митровић рекао да је важно развијати енергетске ресурсе засноване на знању, а не само природним ресурсима, да не само угљем, водом и разним облицима обновљиве енергије унапредимо енергетски сектор.

Он је рекао да је нацрт представљен регионалним привредним и привредним коморама и додао да је академска заједница прихватила део одговорности за тренутно стање у енергетском сектору Србије.

Образовна заједница сноси део одговорности за тренутно стање у енергетском сектору Србије

Брз пренос енергије, уз учешће стручњака и науке, према Митровићевим речима, императив је времена. Нема разлога да се не укључи било који стручњак, подвукао је он. Митровић је упитао да ли неко осим њих има знања и искуства и рекао да треба институционализовати учешће стручњака у процесу доношења одлука.

Израда и усвајање стратегије водоника одговор је српске образовне и економске заједнице на нови глобални изазов, наводи се у нацрту.

Како се наводи у документу, да би заузела најразвијеније земље света, Србија мора брзо да мобилише националне ресурсе, образовну заједницу, образовни систем и привреду и укаже их на развој и примену водоничних технологија. .

Нацрт поставља шест циљева

Нацрт дефинише шест конкретних циљева. Први закон је јачање људских ресурса и способности за истраживање и развој нових технологија, затим карбонизација енергетског, саобраћајног и индустријског и пољопривредног сектора и производња зеленог водоника у новим погонима.

Шести циљ је стварање услова да до 2025. године почне производња водоника у многим електранама на обновљиве изворе енергије, при чему ће се најмање један одсто укупне производње електричне енергије у Србији до 2035. године, а најмање четири одсто до 2050. користити за производњу зеленог водоника.

До 2035. године, да би се користило око 270 ГВх за производњу око 5.100 тона водоника годишње користећи 270 ГВх водоника, 100 МВ (80 МВ у ветропарковима и 20 МВ у соларним електранама) мора бити произведено у обновљивим електранама са укупно инсталираним капацитет. Нацрт каже.

До 2035. водоник мора да се производи у обновљивим електранама инсталисане снаге од 100 МВ.

Србија ће до 2050. године морати да произведе око 20.600 тона водоника из 1.080 гигавата електричне енергије која ће бити произведена у обновљивим електранама од 400 МВ (320 МВ у ветропарковима и 80 МВ у соларним електранама).

Презентацији нацрта присуствовали су помоћник министра рударства и енергетике Јоран Илик, декан Машинског факултета Владимир Бобовић и Миљан Вуксановић из ВЕС ЦО Повер & Енерги. ГИЗ је спонзорисао израду.

Прегледи поста:
9