„Историјска“ кутија на Марсу производи кисеоник брзином од једног дрвета

Када је НАСА-ина роботска сонда прошле године одлетела на Марс, донела је са собом малу златну кутију, названу МОКСИЕ, за експериментисање са коришћењем ресурса кисеоника са локације на Марсу.

Од тада, МОКСИЕ производи кисеоник из разређеног Марсовог ваздуха.

А у среду у Сциенце Адванцес, тим који стоји иза овог чудног алата потврдио је да МОКСИЕ функционише тако добро да је његова производња кисеоника упоредива са скромном стопом производње Земљиног дрвета.

До краја 2021. године, опсежни подаци су показали да је МОКСИЕ успешно достигао циљну количину кисеоника од шест грама на сат током седам одвојених експерименталних циклуса, као иу различитим временским условима. Ово укључује дан и ноћ, различита годишња доба Марса и друге сличне ствари.

„Једина ствар коју нисмо показали је да трчимо у зору или у сумрак, када се температура драматично мења“, рекао је Мајкл Хехт, главни истраживач у мисији МОКСИЕ на МИТ-овој опсерваторији Хаистацк. Рекао је у саопштењу за јавност. „Заиста имамо то у рукаву што нам омогућава да то урадимо, а када то тестирамо у лабораторији, можемо да достигнемо ову последњу прекретницу да покажемо да заиста можемо да трчимо у било ком тренутку.

И за научнике и за свемирске агенције, посебно је узбудљиво што је МОКСИЕ-ово обећање снажно, јер се назиру предложени временски оквири за мисије на Марс са астронаутима како би научили како да чувају свемирске истраживаче на Црвеној планети безбедним у будућности.

Чини се да је циљ извршног директора СпацеКс-а Елона Маска да спусти људе на Марс 2029. године, на пример, као и НАСА-ин циљ. Предстојећа мисија Артемис И на Месецу Циљ му је да отвори пут за летове на Марс Планирано тридесетих или четрдесетих година двадесетог века. „Да бисмо подржали људску мисију на Марс, морамо да донесемо много ствари са Земље, попут компјутера, свемирских одела и станишта“, рекао је Џефри Хофман, заменик главног истраживача у МОКСИЕ и професор на МИТ-у, у саопштењу за јавност. „Али глупи стари кисеоник? Ако стигнеш тамо, иди и нађи га – далеко си испред игре.“

Како сада стоји, МОКСИЕ је прилично мали (у основи величине тостера), али то је вероватно добра ствар. То значи да ако научници могу некако да повећају запремину украшене коцке, МОКСИЕ може произвести више од шест грама кисеоника на сат.

„Научили смо огромну количину која ће водити будуће системе у већем обиму“, рекао је Хецхт.

Можда би једног дана, кажу истраживачи, могао да произведе кисеоник брзином од неколико стотина стабала, чиме би издржавао астронауте када стигну на Марс и напајао ракете којима је потребан елемент живота да би се посаду вратила на Земљу.

„Астронаути који проведу годину дана на површини могу користити једну метричку тону између себе“, рекао је Хецхт у прошлогодишњем саопштењу НАСА-е. Али, Према свемирској агенцијиЗа скидање четири астронаута са површине Марса у будућој мисији било би потребно око 15.000 фунти (7 метричких тона) ракетног горива и 55.000 фунти (25 метричких тона) кисеоника. Добивање овог кисеоника са Земље било би и прескупо и неефикасно.

Дакле, каже Хофман, зашто једноставно не произведе сав кисеоник на самој сушној планети?

Како МОКСИЕ функционише?

На Марсу, МОКСИЕ активно претвара угљен-диоксид у атмосфери Марса – где овај елемент чини невероватних 96% – у кисеоник који може да дише.

Мало хемије 101 је да се молекули угљен-диоксида састоје од једног атома угљеника и два атома кисеоника. Ови мали комади су у основи залепљени заједно. Али алат унутар МОКСИЕ-а, назван електролизер чврстог оксида, може прикупити фрагменте кисеоника унутар молекула угљен-диоксида за које су научници заинтересовани. Када се заврше, сви плутајући молекули кисеоника се рекомбинују у О2, такође познат као два атома кисеоника, познатији као врста кисеоника коју познајемо и волимо.

Знам да је другачије, али још увек размишљам о томе да то уради Пикар ВАЛЛ-Е. Дакле, како вал-е каже: Та-да!

„Ово је прва демонстрација стварног коришћења ресурса на површини другог планетарног тела и њиховог хемијског претварања у нешто што би могло бити корисно за људску мисију“, рекао је Хофман. „Историјски је у том смислу.

Све до краја, овај процес захтева употребу супер топлоте – температуре достижу око 1470 степени Фаренхајта (800 степени Целзијуса) – што је оно што МОКСИЕ-у даје препознатљив златни премаз.

Као и код НАСА-иног водећег свемирског телескопа Џејмс Веб, МОКСИЕ мора бити заштићен од инфрацрвене топлоте јер ради са истом топлотом. Позлаћење чини управо то, а у ствари ЈВСТ огледала су позлаћена и из тачног разлога.

Затим, МОКСИЕ тим намерава да покаже да МОКСИЕ ради добро чак и под интензивнијим условима, као што је предстојећа трка која ће се десити током „највећег интензитета у години“, рекао је Хецхт. „Поставићемо све онолико високо колико смемо и пустити да траје што је дуже могуће.