Први годишњи форум о историјском образовању одржан у Београду

Савет Европе је од почетка препознао значај историје као основе за образовање грађана Европе и њену улогу у смањењу разлика и зближавању људи. У временима искривљавања историје, порицања одређених историјских чињеница и политичке злоупотребе прошлости, кључно је обезбедити простор за отворену дискусију о улози историје у КСКСИ веку.

Ово је истакнуто већ првог дана Први годишњи форум о историјском образовању „Места сећања: простори за учење демократије“ Одржана данас у Београду.

Тобијас Флесенкемпер, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду Поздрављајући учеснике, он је истакао да је Београд један од европских градова у коме се историја осећа на скоро сваком ћошку. „Од римског периода, средњег века, отоманског периода, страхота светских ратова и нацистичких злочина, до контроверзи нашег времена, град је богат важним историјским, културним и природним наслеђем. Београд је стога одличан избор за домаћина овог првог годишњег Форума за наставу историје. Активности сарадње Савета Европе у Србији ће подржати заинтересоване стране у образовању, академској заједници, влади и цивилном друштву да добро искористе резултате форума.“, рекао је Флесенкемпер.

„Разумевање значаја демократије захтева памћење и критичко разумевање историје. Они вам говоре шта се десило – и шта може да се деси – када нема демократије, када нема људских права, када нема поштовања људског достојанства других.„, рекао Матјаш Груден, директора за демократско учешће у Савету Европе.

Годишњи Форум о историјском образовању пружа место јавним званичницима, наставницима, креаторима наставних планова и програма, едукаторима и другим учесницима да поделе своје идеје и праксе о образовању историје са циљем да се развију препоруке за унапређење образовања из историје.

У овом случају, Проф. др Бојан Тубић, помоћник министра, Ресор за високо образовање, Министарство просвете Републике Србије Он је, између осталог, рекао да су познавање историје и појмови везани за историјске догађаје веома важни за развој демократске културе наше омладине. Имајући то у виду, рекао је он, у Србији се концепт програма наставе и учења фокусира на исходе. „На пример, историја се изучава као обавезан предмет у основном, општем средњем и пост-средњем стручном образовању и обуци. Од 2008. године уведена су и посебна гимназијска одељења за ученике са посебним вештинама из географије и историје. Студенти такође имају прилику да студирају историју као изборни програм.”. Као важна тема коју треба поменути, Холокауст се изучава у оквиру предмета историје у осмом разреду основне школе, трећем или четвртом разреду средње школе и сродним стручним школама.

Арора Алинцхаи, извршни директор Лабораторије за наставу историје у Европи (ОХТЕ) је рекао: „Док се извештаји о праћењу у овом тренутку фокусирају на наставу историје у школама, такође препознајемо значај који комеморативна места имају у развоју историјске свести ученика ван учионице. и људска права. Извештаји Опсерваторије ће испитати у којој мери и на који начин су посете меморијалним местима заправо укључене у наставу историје у школама у земљама чланицама ОХТЕ..“

Милан Станчић, продекан за међународну сарадњу Филозофског факултета, који је био домаћин првог годишњег Форума о историјском образовању, изразио је велику радост што је Институт имао прилику да организује овакву конференцију у сарадњи са Саветом Европе. „Филозофски факултет у Београду одавно је у јавности препознат као место где се негује слобода мишљења, воде критичке дебате о актуелним друштвеним темама, развијају нове идеје и покрећу различите грађанске иницијативе. Стога је главна идеја трибине да отвори простор за дијалог о значају и улози историје у савременом контексту, посебно у погледу педагошког потенцијала места од историјског значаја.“, рекао је Станцзик.

Форум је окупио 70 учесника из целе Европе.

Пламена Халачева, потпредседница Делегације ЕУ у Србији Он је рекао да „У време када са тугом гледамо на сталне нападе на рат и демократију на нашем континенту, морамо улагати у образовање историје, али не одржавати наративе о добром и лошем, жртви против починиоца, исправној против погрешне стране. историје, али она која пружа увид у сложеност и разноликост историјских интерпретација; Развија способност преиспитивања супротстављених и конфликтних наратива; Приморава нас да напустимо удобност једне историјске истине; и промовише историјско размишљање и вишеструке перспективе“.

Учесници конференције имаће прилику да истраже места сећања у Београду на четири начина: Београдски замак, Стари Црвени трг, отоманско и јеврејско наслеђе и контроверзну историју и споменике.

Савет министара у име ирског председавања Саветом Европе, Њ.Е. Исеулт Фицгералд, амбасадорка Ирске у Србијирекао: „Европа има богату историју, али бурну, и свака земља има тешке, контроверзне и понекад тужне тренутке на које треба да се осврне – укључујући и моју земљу, Ирску, која ове године слави 100 година независности. Сећање није увек исто што и слављење, и можемо да размишљамо, памтимо и извучемо лекције из прошлости без уношења горчине у садашњост.„

Организација Форума је подржана заједничком акцијом ЕУ и Савета Европе „Квалитетно образовање за све”.

Публикација: Образовање историје 21. разреда^Св века (у енглески језик И унутра Српски)

Више информација