Шта се налази унутар унутрашњег језгра Земље? Сеизмички таласи откривају дубље језгро.

Чини се да унутрашње језгро Земље крије дубљу тајну.

Геолошке књиге неизбежно укључују исечену карту Земље која приказује четири уредно дефинисана слоја: танку спољашњу шкољку стене на којој живимо познату као кора; плашт, где стене теку као високо вискозна течност која покреће кретање континената и подизање планина; течно гвожђе-никл спољно језгро које генерише магнетно поље планете; и чврсто унутрашње језгро.

Двојица аустралијских научника, анализирајући пресек сеизмичких таласа од великих земљотреса, рекли су да у центру Земље постоји потпуно другачији слој. „Сада смо потврдили постојање најдубљег унутрашњег језгра“, рекао је један од научника Хрвој Тцалчић, професор геофизике на Аустралијском националном универзитету у Канбери.

Др Ткалцик и Тан Соон Пхам, постдокторски истраживач, процењују да је најдубље, унутрашње језгро око 800 миља у пречнику. Читаво унутрашње језгро је око 1500 миља у пречнику. Њихови налази су били Објављено у уторак у Натуре Цоммуницатионс.

Док се чини да исечени дијаграм приказује јасне поделе, знање о дубини Земље је неизбежно мутно. Удаљен је око 4.000 миља од центра Земље и немогуће је избушити више од неколико миља у Земљину кору. Већина онога што се зна о ономе што лежи испод потиче од сеизмичких таласа – вибрација земљотреса који путују широм планете и око ње. Замислите их као џиновску звучну слику Земље.

Два сеизмолога са Харварда, Мијаке Ишии и Адам Дезјонски, први Он је 2002. предложио идеју о дубљем унутрашњем језгру На основу карактеристика брзине сеизмичких таласа који пролазе кроз унутрашње језгро. Научници су већ знали да брзина сеизмичких таласа који путују кроз овај део Земље варира у зависности од правца. Таласи су се кретали брже када су путовали од једног пола до другог дуж Земљине осе и спорије када су путовали окомито на осу. Геофизичари верују да разлика у брзинама – неколико процената брже дуж поларних стаза – произилази из поравнања кристала гвожђа у унутрашњем језгру.

Али у малој области у центру, најспорији таласи су били они који се крећу под углом од 45 степени у односу на осу, а не 90 степени, рекли су сеизмолози са Харварда.

У то време било је премало доступних података да би све убедили.

Најбоља мерења би били сеизмички таласи који путују од извора земљотреса директно до Земље и кроз дубље унутрашње језгро. Међутим, за откривање овога генерално је потребан сеизмометар који се налази скоро тачно на другој страни Земље, а та тачка је у средини океана.

Нови рад користи чињеницу да се сеизмички таласи такође одбијају. Дакле, сеизмометар близу епицентра може детектовати рефлексију таласа који је прошао кроз Земљу и одбио се назад, пролазећи два пута најдубље унутрашње језгро. Такође се може рефлектовати напред-назад други пут, путујући кроз унутрашње језгро четири пута.

Последњих година велики број сеизмографа је распоређен, посебно у Сједињеним Државама. Комбинација сигнала са више инструмената омогућила је откривање слабих рефлексија од земљотреса магнитуде 6 или већег. „Обрадили смо 200 догађаја и установили да је њих 16 имало ове повратне таласе“, рекао је др Ткалчић.

У једном од земљотреса који је избио на Соломоновим острвима 2017. године, таласи који су путовали пет пута кроз најдубље језгро откривени су сеизмометрима случајно постављеним на другој страни планете.

„Похвала им што су открили запажања која би даље студије могле искористити да разоткрију конфузију структуре унутрашњег језгра“, рекао је Георг Хелфрих са Института за науку о Земљи и животу Токијског института за технологију у Јапану који није био укључен у истраживања.

Чини се да нема велике разлике у саставу између спољашњих и најунутрашњијих делова унутрашњег језгра, а прелаз делује постепено, а не оштро.

Ово може указивати на неку промјену у древној прошлости Земље, рекао је Вернон Цормиер, професор физике Универзитета у Конектикату који није био укључен у истраживање. Унутрашње језгро је прилично младо, геолошки гледано, рекао је др Кормије — процене се крећу од 600 милиона до милијарду година. Ово је само делић историје планете од 4,5 милијарди година, а чини се да је структура чврстог језгра сложена. У јануару су други научници известили да се брзина ротације унутрашњег језгра мења.

„Разлог зашто људи проучавају унутрашњу инфраструктуру је тај што покушавају да је повежу са магнетним пољем Земље“, рекао је др Кормије. „Људи ће покушати да потраже неке промене у магнетном пољу Земље које су се можда догодиле истовремено са променом кристализације унутрашњег језгра.