ММФ каже да је економија Србије отпорна, али да су потребне додатне реформе, наводи Ројтерс

БЕОГРАД (Ројтерс) – Србија ће вероватно преживети веће цене хране и енергије, мању производњу електричне енергије, сушу и пооштравање глобалних финансијских услова 2022. године, али мора да настави реформе како би одржала стабилност и раст, саопштио је у среду Међународни монетарни фонд.

ММФ је прошлог новембра саопштио да је стенд-бај уговор са Београдом вредан 2,4 милијарде евра „на правом путу“ након прегледа финансија Србије са владом и централном банком у протекле две недеље.

У саопштењу, глобални зајмодавац је навео да економски изгледи Србије зависе од развоја геополитичког и енергетског сектора, раста трговинских партнера, инфлаторног окружења и неповољних кретања на глобалном финансијском тржишту.

„Потребан је строжи микс макроекономских политика да би се контролисала инфлација, што је кључни приоритет политике“, рекао је ММФ.

Такође је упозорено да, иако су политике централне банке одговарајуће, фискална консолидација треба да буде важан алат у контроли инфлације.

Прошлог месеца, централна банка је подигла референтну каматну стопу за 25 базних поена на 5,75%, наводећи као разлог веће глобалне притиске на трошкове и увезену инфлацију.

Инфлација у Србији у фебруару износила је 16,1%. Подаци за март биће објављени 12. априла.

Очекује се да ће економија балканске земље ове године порасти за око 2%, а ММФ предвиђа раст од 3% у 2024. и 4% у средњем року.

Али зајмодавац је упозорио да Београд мора да настави са „свеобухватним реформама“ енергетског сектора како би постигао већи економски раст.

Србија највећи део струје производи из старих термоелектрана на угаљ и потпуно је зависна од увоза гаса из Русије.