Валутна криза Косова са Србијом: Ко је победник?

Како су се крајем јануара из Приштине појавиле вести о увођењу евра као законског средства плаћања широм Косова, многи су били збуњени. Јасно је да проблем није финансијски. То је део ширег контекста.

Након интервенције НАТО-а против Београда 1999. године и година међународног присуства, Косово је једнострано усвојило евро као своју званичну валуту 2002. године.

Међутим, због текућег спора са Србијом око њеног суверенитета, Косово то није могло да уради у областима са српском већином, чији су становници наставили да користе српски динар.

У извештају Централне банке Косова наводи се да је Косово прво усвојило немачку марку, а затим евро да би подржало свој растући финансијски сектор, прелазак са готовинске економије на банку, постигло монетарну стабилност и смањило трансакционе трошкове.

Ове резултате потврђује и извештај на исту тему Међународног монетарног фонда (ММФ), у коме се, пре свега, наводи да је употреба евра на Косову ојачала економску стабилност земље.

Велики део проблема је сукоб две валуте, при чему српски и косовски лидери мало верују у разговоре у Бриселу, под окриљем Европске уније. У економским односима између две земље често долази до политичких сукоба.

Годишњи увоз терета из Србије на Косово достиже око 490 милиона евра, што није мала сума за скромну привреду Косова. Производи из Бугарске, Северне Македоније и Албаније представљају конкуренцију српским производима и из године у годину повећавају њихов удео на тржишту Косова. Неки косовски пословни стручњаци, попут Акима Шахинија, председника Косовске пословне алијансе, изражавају наду да ће Косово ускоро прекинути своју зависност од трговине са Србијом, али бројке тек треба да се зброје.

Према подацима Светске банке, привреда Србије је нижа од косовске скоро 7:1 и један је од највећих трговинских партнера Косова, иза Немачке, али на нивоу суседне Албаније. Реалност је да и Косово и Србија имају користи од међусобне трговине и трпе трошкове током политичког сукоба.

2024. обе стране покушавају да обезбеде нове позиције како би се припремиле за годину дана одлучујућих избора у Европи и Сједињеним Државама. Влада на Косову, коју предводи харизматични, али неуморни Аљбин Курди, покушава да уједини север Косова, који има четири општине и процењује се да има око 50.000 становника.

Претходних година, Косово је увело сопствене полицијске снаге и успоставило локалну власт након што је српска влада наложила Србима који живе на северу Косова да бојкотују локалне изборе. Српске политичке организације са севера, тесно повезане са Београдом, организовале су серију протестних скупова, од којих су неки били насилног карактера, чиме је ситуација доведена у ћорсокак.

Застој је прекинут када су косовске безбедносне снаге прекинуле оружану паравојну операцију коју је водио Милан Радојић, локални политичар/контроверзни бизнисмен са севера Косова, политички савезник председника Србије Александра Вучића.

Увођење евра у свим деловима Косова дошло је као резултат овог неуспелог потеза, за који неки верују да је оркестриран из Београда како би се север Косова одвојио од остатка земље. Званичници у Приштини искористили су прилику јер је Србија одустала, а централна банка Косова забранила коришћење динара као законског средства плаћања.

Са тачке гледишта Косова, ништа се није променило, јер његов устав не дозвољава коришћење било које друге валуте осим оне коју је одобрила Централна банка. У пракси, међутим, забрана динара ефективно ограничава проток средстава из Србије у преостале српске општинске, социјалне, образовне и здравствене установе у деловима Косова које контролише влада.

Како је почетком фебруара рекао Ђорђе Ђукић, професор београдског Економског факултета: „Политичка импликација је да потпуно потискивање динара значи да Република Србија губи свој монетарни суверенитет над регионом.

Ова чињеница је разбеснела српско становништво, које је поново протестовало због мера предузетих у Приштини, а добило је подршку Брисела и Вашингтона, што је навело Приштину да одложи, али не и одустане од примене одлуке. Крајем јануара, представници Квинте из Велике четворке САД и Западне Европе (Немачке, Француске, Италије и УК) издали су заједничку изјаву у прилог одлагању одлуке Приштине. за адекватне промене и јасну и ефективну јавну комуникацију”.

За овај процес, једна од најважнијих тема за преговоре влада у Београду и Приштини је успостављање механизама за директан платни промет између Косова и Србије.

Олакшава задовољавање потреба економске сарадње и остваривање четири слободе (кретање роба, лица, услуга и капитала), као и повећање квалитета живота свих становника Косова.

Ток средстава између Србије и Косова свакако ће допринети сузбијању простора за корупцију и организовани криминал, који је посебно укорењен на северу, јер је деценијама био у сивој зони.

Оглашавање

Први потпредседник косовске владе Бесник Бислими такође је навео праћење ликвидности као један од главних циљева косовске владе да настави са плановима за забрану коришћења динара. Рекао је: „Новац (из Србије) прелази границе у путним торбама и потом се дистрибуира преко нерегистрованих и нелиценцираних канцеларија.

Српска централна банка је одбила директан контакт са својим колегама на Косову, захтевајући да се сва питања њене фискалне надлежности реше у текућим међувладиним преговорима у Бриселу. Главна српска финансијска институција назвала је поступке Косова „дискриминаторним, незаконитим и нечувеним“. То у пракси значи да је одлука Приштине о евро-динарима за сада на чекању.

Ови финансијски односи између Приштине и Београда могли би се прво успоставити преко посредника. Не само да би успоставила неутралне рачуне за поравнање преко западних банака капитала, већ би успоставила и фонд за подршку за намирење међусобних потраживања за прошле дугове Косова и Србије.

То ће захтевати јасну политичку вољу влада ЕУ укључених у процес преговора и решеност Вашингтона да се више ангажује.

Тренутно је мање вероватно да ће САД заузети проактивнији приступ, покушавајући да одрже свој баланс између две владе у међусобном сукобу. Како ствари стоје, питање валуте на Косову није искључиво финансијска ствар, иако је потребно да се реши како би се Косово економски развијало. Иако је ово објективна економска потреба за Косово, тајминг је свакако политички.

Оглашавање

На крају крајева, начин и начин увођења евра на цело Косово зависи од нивоа укључености, укључујући и финансијску подршку, заинтересованих страна са Запада.