Европска унија: Босна и Херцеговина почиње преговоре о придруживању блоку

Босна и Херцеговина, балканска земља, треба да почне преговоре о чланству у ЕУ, осам година након што је званично поднела захтев за придруживање блоку.

Европска комисија – извршна рука Европске уније – препоручила је прошле недеље да преговори почну.

Лидери Европске уније сада су дали сагласност на план.

Председник Европског савета Шарл Мишел честитао је лидерима земље, рекавши им: „Ваше место је у нашој европској породици“.

Он је објавио фотографију на којој се рукује са Борјаном Кресто, премијерком Босне и Херцеговине.

„Данашња одлука је велики корак напријед на путу ка Европској унији. Сада се мора наставити тежак посао како би Босна и Херцеговина напредовала стабилно, како ваш народ жели.“

Убрзо након тога, госпођа Кристу је изразила своју захвалност, рекавши: „Међусобна одлучност и труд су постигли неопходан ниво усклађености са захтевима и стандардима.“

Њемачки канцелар Олаф Шолц описао је подршку БиХ као „добру поруку“ за цијели регион.

Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је да је то „историјски дан за нашег комшију и пријатеља Босну и Херцеговину!“

Босна је дуго чекала зелено свјетло за разговоре.

Европска унија је 2003. године издала Солунску декларацију у којој се наводи да жели да јој се придруже земље западног Балкана. Од тада је само Хрватска завршила сложен процес приступања.

Након подношења захтјева за чланство 2016. године, Босна је добила статус кандидата у октобру 2022. године.

Током протекле године, усвојила је законе у вези са приоритетима које је идентификовао комитет, а који се фокусирају на демократију, учинак државе, владавину права, основна права и реформу јавне управе.

Неки од ових закона укључују сузбијање прања новца, сукоба интереса, па чак и одобравање преговора о споразуму са европском граничном агенцијом Фронтекс.

Босна је и даље етнички и политички подељена, чак и деценијама након рата који је раздвојио земљу између 1992. и 1995. године, остављајући више од 100.000 мртвих људи, а милионе расељених.

Можда ће бити потребно још много година да се земља званично придружи Европској унији, јер ће бити потребно спровести даље економске и демократске реформе.

Албанија, Грузија, Косово, Молдавија, Црна Гора, Северна Македонија, Србија, Турска и Украјина су аплицирале за придруживање блоку и налазе се у различитим фазама процеса аплицирања.

Рат у Украјини повећао је свест Европске уније о њеној потреби да покаже своју посвећеност Западном Балкану.