Србија дискриминисала слепе шаховске олимпијце, Правила Европског суда

ФИДЕ Светско првенство у шаху у Дубаију, децембар 2021. Фото: ЕПА-ЕФЕ / АЛИ ХАИДЕР

Србија је дискриминисала четворицу слепих шахиста који су освајали медаље на слепим шаховским олимпијадама тако што их је искључила из награда и бенефиција које су додељиване видећим играчима, саопштио је у уторак Европски суд за људска права.

Из Стразбура кажу да су српске власти „јасно искористиле дискреционо право на начин да се различито опходе према видећим и слепим шахистима упркос томе што су освојили слична међународна признања“.

Суд наредио Србија ће сваком подносиоцу захтева дати 4.500 евра надокнаде и исплатити му нагомилани износ и све будуће исплате давања које треба да буду доспеле ако су били шахисти који су видели и освојио медаљу на шаховској олимпијади.

Четворица слепих шахиста, Драгољуб Баретић, Бранко Неговановић, Сретко Аврам и Жива Марков, освојили су низ медаља за Југославију, као репрезентација, на слепим шаховским олимпијадама од 1961. до 1992. године.

Србија је 2006. године усвојила Уредбу о признавању и наградама за спортска достигнућа, којом је успостављен национални систем признања и награђивања који се састоји од почасне дипломе, доживотне месечне новчане накнаде и једнократне новчане исплате. Међутим, декретом је изостављено признање или награђивање достигнућа на шаховским олимпијадама слепих.

Влада Србије је тврдила да је Уредбом „следио оправдан циљ, а посебно признање само највиших спортских достигнућа на најважнијим такмичењима”.

Приликом одлучивања које спортове треба укључити, Влада је укључила критеријуме као што су „популарност спорта и његове традиције у Србији” и „његов допринос ’развоју и афирмацији’ угледа земље”.

Али суд у Стразбуру је саопштио да „иако је очигледно било легитимно да се српске власти фокусирају на највиша спортска достигнућа и најважнија такмичења“, власти нису успеле да објасне зашто би висока признања која су освојили слепи шахисти била мања „ популарније ”или” међународно значајне” од сличних медаља које су освојили видовити шахисти.

Такође је речено да је у смислу „развоја и афирмације“ угледа земље „једнак третман слепих и слабовидих шахиста за слична достигнућа, како у српском законодавству, тако иу пракси, могао да послужи само за унапређење угледа земље у иностранству“. и промовишу инклузивност у земљи”.

„У сваком случају, по мишљењу Суда, незамисливо је да ‘престиж’ игре или спорта као таквог, укључујући на пример неке од најпопуларнијих спортова као што су фудбал, кошарка или тенис, зависи само од тога да ли то практикују особе са или без инвалидитета“, саопштио је суд.

Четворица играча су првобитно тужила српску државу, али су изгубили након поновљеног суђења 2012. 2015. изгубили су и на Уставном суду, пре него што су свој случај однели у Стразбур.