Србија је љута што се Косово приближава придруживању Савету Европе

Парламентарна скупштина Савета Европе, европско тело за људска права, препоручила је чланство Косова у Савету Европе на историјском гласању. За приступање Косова гласао је 131 члан, против је било 29, а уздржано 11. Очекивано, српске власти су се противиле овој препоруци.

Савет министара Савета Европе донеће коначну одлуку следећег маја. Савет чине министри спољних послова из 46 држава чланица, укључујући и оне које нису формално признале независност Косова.

Известилац препоруке, Дора Багојанис, је садашњи члан Европске народне партије у грчком парламенту и бивши министар спољних послова Грчке.

Грчка је једна од земаља ЕУ која не признаје независну државу Косово, заједно са Кипром, Румунијом, Словачком и Шпанијом.

„Од почетка сам био упоран да овај извештај неће заузети никакав став о државности. Признавање или непризнавање је прерогатив држава“, рекла је госпођа Багојанис обраћајући се скупштини.

Упркос његовим уверавањима, српски парламентарци су критиковали предлог.

„Госпођо Багојанис, желим да вам честитам на ономе што данас радите, јер ћете ући у историју као један од најбруталнијих прекршилаца свих норми међународног права, принципа на којима је ова организација основана“, рекао је он. . Биљана Пантић Пиља је српска националистичко-конзервативна посланица Српске напредне странке председника Александра Вучића.

Србија одбија да призна Косово

Србија је дуго критиковала напоре међународне заједнице да Косово уведе у међународне организације.

Савет Европе има функцију надгледања која омогућава Косову да идентификује „значајне недостатке у примени владавине права“ у оквиру политичког и правног праћења демократије, људских права и владавине права у Европи.

Приступање савету би проширило заштиту Европског суда за људска права на Косово, које се суочило са критикама због своје способности да ограничи права мањина.

Неспоразум око општина

Београд тврди да, ако се Приштина придружи Савету Европе, не може да испоштује очување права српске мањине у земљи и успостављање аутономних општина.

„Ако дозволите да Косово уђе у Савет Европе без претходног успостављања заједнице општина са српском већином, заједница општина са српском већином никада неће бити успостављена“, рекао је Пантић Пиља.

Савез српских општина је део Бриселског споразума између Србије и Косова који спонзорише ЕУ.

Националистичка реторика између Београда и Приштине драматично је порасла, што је изазвало неколико инцидената између два суседа.

Србија од 2013. године званично није предузела ниједан симболичан корак ка могућем признању Косова које очекују Европска унија и остатак међународне заједнице. Ову меру су националистичке снаге на Косову искористиле да прекрше обавезе за стварање српских општина.

Званично, косовска влада страхује да би такво удружење могло да постане регионална платформа за могућу сецесију северног Косова у средњем року.

Мај 2023. Косовски премијер Аљбин Курди рекао је „Нећемо дозволити праву да се регионализује и ствара било шта што личи на Републику Српску у Босни. Нећемо дозволити деструктивни сателитски префикс који подрива држављанство Косова”.

Прекид разговора

Одговарајући на препоруку, министар спољних послова Србије Ивица Дачић је рекао: „Срамотан је дан у Парламентарној скупштини Савета Европе. [Kosovo] а прописано је неостварење основних потреба у домену људских права и слобода”.

Оглашавање

Председник Србије Вучић изразио је бојазан да ће Косово, ако уђе у СЕ, искористити свој нови међународно-правни статус да процесуира Србију за међународне злочине против косовског народа у рату 1999. године.

Влада Србије се осећала у ћошку међународне заједнице од почетка руског рата у Украјини и њеног одбијања да уведе економске санкције Русији.

Неспремност српске администрације да уведе економске санкције Русији, недостатак напретка у признавању Косова и дуготрајне тензије између власти у Републици Српској и Сарајеву у Босни и Херцеговини утицали су на пут ове две земље ка придруживању ЕУ.

Стални представници земаља ЕУ (Цорпор) у Бриселу су 15. априла донели одлуку о изменама и допунама поглавља 35 преговора за приступање Србије блоку.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Џозеф Борел рекао је да ни Косово ни Србија неће имати европску будућност уколико две земље ускоро не постигну споразум.

Оглашавање

„Косово и Србија ризикују да буду заостали јер се други регионални партнери брзо крећу ка Европи“, рекао је Борел.