Кинеска биљка крива што је село у Србији поцрвенело од загађења

СМЕДЕРЕВО: За осам година откако је кинеска фирма ХБИС купила челичану у близини Смедерева на истоку Србије, мештани кажу да су патили од јаких ветрова. Загађење и густа црвена прашина.

Има времена у дану када се не може нормално дисати“, каже Свестан Вељковић из села Радинац, где се налази млин.

Радинац је био познат као „Црвено село“ јер је све било трајно обложено слојем црвене прашине. Локални становници пријављују повећану стопу рака и висок ниво арсена, хрома и олова у прашини.

Драгана Милик рекла је АФП-у да њени унуци више не желе да је посећују. „Они се не играју напољу“, рекла је.

ХБИС — један од највећих светских произвођача челика — купио је фабрику у високом послу током последње званичне посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији 2016. године.

Си ће у уторак допутовати у Србију у још једну званичну посету, једној од три земље у које ће летети на свом првом европском путу од пандемије Ковида.

Кина је последњих година уложила милијарде у Србију и суседне балканске земље, а прошле године су Пекинг и Београд потписали споразум о слободној трговини.

Али мештани Смедерева криве кинеске инвестиције за повећано загађење.

У три села у близини фабрике, становници кажу да су искусили иритацију грла, непријатне мирисе и упорно цурење по кућама, одећи и телима.

Милик је рекао да једино што сељани могу да ураде да се заштите јесте да остану у кући.

– Случајеви рака су се учетворостручили –

Агенција за заштиту животне средине Србије у више наврата сврстава Смедерево међу најзагађеније градове у земљи, класификован као „јако загађен ваздух“.

Никола Крстић, активиста невладине организације Тврђава („Тврђава“), рекао је да се загађење повећало од кинеског преузимања власти.

„Прекомерна производња, недостатак технологије, недостатак одржавања, неусаглашеност… не знамо шта је разлог.

Тврђава је 2021. године у сарадњи са научним тимом Националне асоцијације за животну средину урадила анализу прашине коју производи фабрика.

Анализа коју је видео АФП открила је високе концентрације тешких метала, укључујући арсен, хром и олово, за које је упозорио да су „веома токсични и канцерогени метали када су присутни у амбијенталном ваздуху“.

(ХБИС) је економски спасио ову челичану, али су еколошки нанели велику штету овом граду“, рекао је Крстић.

Подаци државног Дома здравља Смедерево показују четвороструки пораст оболелих од рака између 2011. и 2019. године, за шта активисти верују да је последица повећаног загађења.

Група је поднела кривичну пријаву против фирме у Смедереву, али је она одбачена због недостатка доказа.

Сада планирају да свој случај предају Европском суду за људска права.

– посебан однос –

У челичани ради око 5.000 људи, а хиљаде ради индиректно.

Некада државна компанија, приватизована је 2003. и продата Америцан Стеел-у. Али америчка компанија се повукла 2012. након што је тржиште челика пропало, а српска влада га је откупила за долар.

У априлу 2016, фабрика је продата кинеском ХБИС-у за 46 милиона евра (49 милиона долара), што је најављено као знак „пријатељства” између две земље.

Компаније у кинеском власништву биле су међу три највећа извозника у Србији прошле године — укључујући ХБИС, чији је извоз износио више од 549 милиона евра.

Министар трговине Србије Томислав Момировић рекао је за државну радиодифузију РТС да „ниједна друга земља у региону или Европи“ није имала сличну сарадњу са Кином.

Смедерево је једна од неколико великих инвестиција кинеских компанија у Србији, укључујући улагање од 3,8 милијарди долара кинеске државне компаније Јијин Мининг у близини Бора на истоку.

Стефан Владиславјев из БФПЕ Фондације за одговорно друштво рекао је да су тврдње да су кинеске инвестиције „спасиле“ Србију „преувеличане“.

„Чињеница је да су кинеске компаније спремне да преузму управљање и власништво над неким индустријским системима где Србија нема друго решење“, додао је он.

ХБИС није одговорио када га је контактирао АФП.

Али раније ове године њен директор за Србију Владан Михаиловић рекао је за РТС да компанија планира да изгради зид око свог отвореног складишта сировина и развије нови процес за смањење прашине.

Милик, који у Радиноку живи 37 година, не верује да ће то решити проблем.

Мислим да нема другог решења, али сви морају да се селе, рекла је она.