Прва дама Украјине и министар спољних послова посетили су Србију, савезницу Русије

БЕОГРАД, Србија – Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба боравио је у понедељак у изненадној посети руском савезнику Србији, у пратњи прве даме Украјине Олене Зеленске.

У својој првој посети Србији од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, Кулеба се састао са новим српским премијером Милошем Вучевићем, у чијој влади је неколико проруских министара, укључујући два под санкцијама САД.

Касније у понедељак, требало би да се састане са председником Србије Александром Вучићем.

Иако је Србија осудила руску агресију у Украјини, одбила је да се придружи међународним санкцијама против Москве, уместо да одржава топле и пријатељске односе са својим традиционалним словенским савезником.

Србија је прогласила неутралност због рата у Украјини, а њени званичници понављају да Србија не испоручује оружје ни једној страни. Међутим, постоје извештаји да је Србија оружјем испоручивала Украјину преко земаља посредника.

Посета Кулебе и Зеленске српској престоници у недељу са првом дамом Србије Тамаром Вучић изазвала је критике у Москви. Коментаре читалаца о руским државним медијима попут „Срамота” објавила је РИА Новости.

Након разговора са Кулебом у понедељак, Вучевић је требало да се састане са руским амбасадором у Београду и њих двојица ће обићи велико складиште руског гаса који се увози у Србију.

На маргинама међународних конференција, проруски председник Вучић се три пута неформално састао са украјинским председником Володимиром Зеленским. Србија је Украјини пружила хуманитарну и финансијску помоћ.

Вучић је годинама говорио да води политику „неутралности“, балансирајући односе између Москве, Пекинга, Брисела и Вашингтона. Иако је више пута изјавио да је Србија посвећена свом циљу тражења чланства у ЕУ, изгледа да се та балканска земља приближава Русији, а посебно Кини под његовом ауторитарном влашћу.

Током прошлонедељне посете кинеског председника Си Ђинпинга Београду на високом нивоу, Кина и Србија потписале су споразум о изградњи „гвоздених“ веза и „заједничке заједничке будућности“.