Нови оператер правила за повезивање на мрежу у Србији, тест за инвеститоре

Нова српска правила за прикључење соларних паркова и ветропаркова на преносни систем којим управља Електромрежа Србије тест су за државно предузеће и инвеститоре, оценили су учесници Београдског енергетског форума. На панелу на којем се расправљало о могућим решењима за изазове у мрежи, говорници су рекли да је циљ да се осигура да су енергетски преласци и еволуција електроенергетског система технички и економски изводљиви и да користе потрошачима електричне енергије. На конференцији коју организује Балкан Греен Енерги Невс, највећи изазови у енергетској транзицији су сигурност система и сигурност снабдевања, као и флексибилност, стабилност система и економска ефикасност.

Државни оператер високонапонске мреже Електромрежа Србије (ЕМС) је у последњих десет година изградио више од 700 километара далековода и више од 3.000 МВА у трафо станицама, рекао је Ненад Шијаковић, саветник генералног директора задужен за међународне и регулаторне послове у ЕМС-у. пословима. Главни покретачи улагања у инфраструктуру су интеграција повремене обновљиве енергије и напори да се повећа сигурност снабдевања за домаћу потрошњу.

ЕМС ради и на дигитализацији и коришћењу вештачке интелигенције и унапређењу процеса повезивања на мрежу, а оператер је започео и димензију заједничког присуства са суседном Црном Гором и Северном Македонијом, рекао је он.

Према његовим речима, највећи изазови у процесу транзиције су безбедност и стабилност система, сигурност снабдевања, флексибилност и економска ефикасност.

Фото: Ненад Чијаковић, ЕМС

Сигурност снабдевања остаје највећи изазов

Према његовим речима, поредан по тежини, изазов безбедности снабдевања је на првом месту, а затим следе безбедност и флексибилност система.

Говорећи о безбедности система, Шијаковић је рекао да мрежа мора да буде довољно припремљена за руковање и складиштење вишкова енергије у дужем временском периоду – било у акумулационим хидроелектранама, резервоарима или термоакумулационим објектима.

Када је реч о сигурности снабдевања потрошача, он је нагласио да електроенергетски систем треба да обухвати основне електране као што су термоелектране или нуклеарне електране у случају несташице извора енергије са прекидима.

Србија планира да изгради две велике акумулационе хидроелектране – Пистрику и Ђердап 3, подсетио је он. С друге стране, складиштење батерија решава проблеме са отпремом у реалном времену, приметио је Шијаковић.

Флексибилност се решава кроз дигитализацију или вертикалну интеграцију тако да информације могу да дођу до оператора преносног система од потрошача, преко оператора дистрибутивног система одговорног за регулацију у електроенергетском систему.

Мијушковић: Велики проблем биће вишкови енергије

Фото: Александар Мијушковић, председник Одбора црногорског оператора преносног система ЦГЕС

Александар Мијушковић, председник борда директора црногорског оператора преносног система ЦГЕС, рекао је да земља има издашне услове за прикључење електрана на мрежу. Црна Гора је постала енергетско чвориште, првенствено захваљујући подводној електроенергетској вези са Италијом и интересу инвеститора да ту енергију пренесе на европско тржиште, рекао је он.

Он је рекао да Црна Гора има мали капацитет потражње и да је на чекању тридесетак захтјева за прикључење планираних електрана. Максимални капацитет потражње је 500 МВ, а захтеви укупно 4.000 МВ, истакао је Мијушковић.

Интерес инвеститора је десет пута већи од тражње Црне Горе

Интересовање инвеститора за електране је, каже, десет пута веће од потреба Црне Горе за потрошњом.

Црна Гора ради нови 400 кВ далековод од Ластве до Пљеваља и планира изградњу чворишта са шест далековода који ће помоћи у повезивању обновљивих извора енергије, објаснио је Мијушковић.

Истичући критичну важност мреже, инвеститори у Црној Гори понекад предлажу нове соларне електране или вјетроелектране, а политичари потписују меморандуме о разумијевању не размишљајући о томе да ли се оне могу прикључити на мрежу.

ЦГЕС мора да обавести инвеститора да, након што има већ обезбеђено финансирање и партнере, повезивање на мрежу на тој локацији и на предложени начин није изводљиво и да ће захтевати више времена. њему

У Црној Гори изградња далековода понекад траје и по десет година, истакао је Мијушковић, због препрека, власничких проблема и проблема са власницима земљишта на планираној траси.

Према његовим речима, вишкови енергије постаће велики проблем који треба да се реши.

Турковић: Банкарска гаранција треба да се држи пет до седам година

Фото: Маја Тарковић, потпредседница за Европу у ЦВП Глобалу

Маја Турковић, потпредседница за Европу у ЦВП Глобалу, изразила је уверење да са новим правилима повезивања на мрежу оператер штити свој ресурс тако што значајно подиже улог у виду не тако мале банкарске гаранције. По његовом мишљењу, ово ће бити тест за ЕМС и нове инвеститоре.

Пре усвајања измена приступ преносном систему био је „много јефтинији“, инсистирао је Дурковић и инсистирао да се сада банкарска гаранција мора одржати до оперативног теста или пет до седам година од потписивања уговора.

Инвеститори неће лако отићи јер су већ уложили новац и почели да штите своје интересе“, рекао је Тарковић.

Важно је да закон штити обе стране подједнако

Он каже да је нови систем тест за обе стране и важно је да ЕМС буде потпуно сигуран шта даје инвеститору, али и да су друге стране свесне обавеза и права која прихватају. По уговору.

Тарковић је рекао да је важно да обе странке поштују закон који их штити и да се закони подједнако примењују на све странке у пракси.

„Оног тренутка када инвеститор мора да положи гаранцију од више милиона евра је тренутак када је пројекат без ризика. Према Турковићевим речима, има још доста времена да се покрену разна питања.

Узимајући у обзир заостале захтјеве, Турковић је рекао да постоје и проблеми који процес повезивања на мрежу није у потпуности ријешен.

Одговарајући на коментаре Маје Дурковић, Шијаковић је рекао да је процес израде студије мрежне повезаности веома сложен и да је у току израда студије која има за циљ унапређење тог процеса. Страни оператери који помажу ЕМС-у по овом питању суочавају се са истим проблемима иако је Србија далеко испред Србије у интеграцији повремених обновљивих извора енергије, додао је он.

Нген група: Сваки произведени киловат мора да се потроши

Фото: Ромаин Бернард, директор Компаниеј Енген Гроуп

Роман Бернард, суоснивач и извршни директор Нген групе, рекао је да је Елес, словеначки ТСО, веома напредан и да је мрежа највећи технички изазов за оператере и дистрибутере. Према његовим речима, у оквиру мреже највећи изазов је ефикасност.

Сваки произведени киловат мора негде да се потроши, а оператери се суочавају са великим изазовом у решавању овог проблема, приметио је он.

Решење је у паметним мрежама, али и у паметним потрошачима

Он је истакао да оператери треба да развију паметне мреже способне да балансирају вишак енергије, али је додао да не може бити паметне мреже без паметних потрошача.

У Словенији већ има око 1.000 становника чији су домови обухваћени секундарном регулацијом.

Истакао је и да више пажње треба посветити софтверу и сајбер безбедности.

Прегледи поста: 3