септембар 19, 2024

Beogradska Nedelja

Најновије вести из Србије на енглеском, најновије вести о Косову на енглеском, вести о српској економији, српске пословне вести, вести о српској политици, балканске регионалне вести у …

Откривање интелигенције: истраживање женских наратива у српској ИКТ индустрији

Откривање интелигенције: истраживање женских наратива у српској ИКТ индустрији

Као што сваки истраживач зна, множина речи „феномен“ је увек питање „података“. Иако нема једноставног одговора, наш рад са женама и девојкама ИКТ индустрија Србије, и примена приступа дизајнерског размишљања, који подупире рад УНДП Аццелератор ЛабТо је довело до употребе модела „Мапе путовања“ да би се пронашле сличности између многих прича о женама и девојкама које на различите начине улазе (излазе) из ИКТ сектора у Србији, како би се видело како се њихов статус може побољшати.

Постојале су две главне мотивације за овај рад. Иако Србија има добре резултате у поређењу са европским и светским статистикама у погледу учешћа жена у индустрији, жене су и даље недовољно заступљене.

Поред тога, жене су и даље веома недовољно заступљене на управљачким и власничким позицијама у српском ИКТ сектору, што је повезано са следећа два глобална феномена:

Оба ова питања остављају мање шансе да жене уђу у растућу, добро плаћену каријеру, што утиче на њихов економски и друштвени положај.

Шта су нам рекле мапе корисничких путовања?

34 жене које смо интервјуисале су поделиле многа заједничка искуства која раније нисмо разматрали, било да су предуго остале на слабо плаћеној позицији на свом првом послу или се нису пријавиле за посао у ИКТ сектору јер су се сматрале неспособним. То не можемо узети у квантитативна истраживања. Други примери укључују рано подстицање у школи да се изаберу СТЕМ предмете и касније, присуство узора и одговарајуће корпоративне културе за задржавање жена у ИКТ.

Мапа корисничког пута за преквалификоване жене у ИТ из друштвених и хуманистичких наука. Заслуге и ауторска права: УНДП Аццелератор Лаб у Србији

Многи од увида које смо прикупили су практични и могу помоћи компанијама и другим организацијама да ревидирају своју праксу како би задржале и развиле женске таленте. Многи од њих отежавају појединачним компанијама и организацијама да остваре профит јер запослени нерадо отворено разговарају са својим послодавцима о својим искуствима.

Мапа корисничког пута за жене у ИТ-у које раде у техничком образовању и техничким улогама. Заслуге и ауторска права: УНДП Аццелератор Лаб у Србији

На пример, корисничка путовања откривају да жене више не желе да присуствују догађајима у индустрији који одузимају време њиховим породицама, посебно ако имају децу. Друга таква иновација је комуникација о захтевима ИКТ послова, посебно на вишим позицијама. Многе жене које смо интервјуисале, чак и оне са СТЕМ позадином, потцениле су своје вештине за први посао, где би видљивији огласи за посао и већа видљивост колегиница могли да помогну да се жене привуку да се пријаве и прихвате позиције. Поред тога, жене на пословима у ИКТ-у имају тенденцију да преузимају организационе улоге иза сцене које доприносе организацији, али не морају нужно довести до унапређења и повећања плата.

Мапа корисничког пута за жене које улазе у ИТ из природних наука кроз преквалификацију. Заслуге и ауторска права: УНДП Аццелератор Лаб у Србији

Истражује како модел пута корисника мапира цео живот

Мапирање путање није страно никоме укљученом у развој производа или услуге, а пре свега, тражење начина да се то побољша.

То је методолошки приступ који помаже да се интегришу велике количине података на саморефлексиван начин усредсређених на људе и њихове потребе. Управо на овај начин треба сагледати каријерни пут жена у ИКТ сектору, њихову мотивацију и системе подршке, препреке уласку и напредовању.

Мапирање корисничког искуства, као специфична квалитативна метода, не може кроз постојеће податке сагледати главна позитивна и негативна искуства жена и девојака у ИКТ сектору. У нашем случају, главни изазов је био пронаћи пут којим би се могло следити дугорочно – то јест, пун академски и каријерни живот.

Изабрали смо ову методу из следећих разлога:

  • Да бисте стекли боље и дубље разумевање кључних преломних тачака и циљали специфичне области за интервенцију

  • Поседовање алата који прича причу је стога лакше запамтити и може лакше да инспирише циљане интервенције у накнадном планирању и комуникацији.

  • Подстицање осећаја повезаности и солидарности међу женама у ИКТ-у посматрањем заједничких карактеристика

Након интервјуа, одлучили смо да поделимо графиконе према нивоима основне школе, средње школе, факултета и посла. Видели смо и одлуке које се доносе између ових фаза при избору средње школе, избору факултета и тражењу посла. Неки други профили укључују периоде преквалификације или напуштања техничке позиције.

Мапа корисничког пута за жене у ИТ-у које су се удаљиле од техничке каријере. Заслуге и ауторска права: УНДП Аццелератор Лаб у Србији

Како пронаћи репрезентативне људе да испричају своје приче?

Главни изазов је био осигурати да узорак буде што репрезентативнији, а то је био фокус већине метода.

Подаци о ИКТ-у у Србији би помогли да се обезбеди репрезентативност и сегментирање путовања корисника по начину на који су ушли у ИКТ сектор, а не по њиховом стажу, тако да смо морали да прибегнемо већем узорку да бисмо водили свој рад.

Пошто смо мислили да „хладно позивање“ преко ЛинкедИн-а и сличних мрежа неће дати резултате, одлучили смо да нашим саговорницима приступимо преко препорука из наше широке мреже. Посебну пажњу смо посветили и интервјуисању довољно „невидљивих“ жена: оних које се не појављују на догађајима и немају висок профил, чинећи већину локалне женске радне снаге у ИКТ-у.

Имали смо проблема да пронађемо породичне прилике профила које смо желели да интервјуишемо, јер у више од половине случајева људи који су нам упутили људе нису их познавали. Превазишли смо овај изазов обављајући поновљене интервјуе како бисмо утврдили који нам профили недостају.

На крају смо кроз личне контакте одабрали неколико испитаника јер су нам били потребни конкретнији профили за проверу одређених параметара и резултата. То је такође довело до тога да смо обавили већи број интервјуа од планираног.

У почетку смо планирали да прво обавимо појединачне интервјуе, а затим групне интервјуе, али смо променили приступ. Односно, утврдили смо да ће се у групним интервјуима изгубити много вредности и података кроз итеративни приступ интервјуисању. Жене су отворено говориле о својим страховима и несигурностима током интервјуа, а ми смо били забринути да ли ће то учинити у већој групи са непознатим женама. Стога је одлучено да се сви интервјуи воде одвојено. У интервјуима су жене говориле отвореније, а верујемо да је томе допринело неколико фактора:

  1. Осигурана поверљивост и сигурност података, Само истраживач је имао списак интервјуисаних жена и белешке са интервјуа и нико други. Такође смо обећали да се ништа неће делити као лична прича. Иако у почетку то женама не изгледа важно, верујемо да су отвореније о важним темама као што су однос са послодавцем или њихова плата.

  2. Разговори се не снимајуОво је додатно допринело тајности.

  3. Интервјуи су вођени индивидуално, тако да је само једна особа интервјуисана и само једна је поставила питања. Нико на страници не прави белешке и не поставља питања.

  4. Имали смо Питања о детињству и основној и средњој школи То смо открили у свим интервјуима Значајно доприносе опуштању и интегритету особе.

Када су мапе направљене, окренули смо се валидацији података кроз анализу истраживања за сваку категорију на глобалном нивоу. Занимљиво је да су глобални подаци које смо пронашли увек одговарали нашим резултатима, што је ојачало наше уверење да смо креирали заиста релевантне мапе које испуњавају наше унапред постављене циљеве. Паралелно, ова валидација је помогла да се повећа мотивација за дефинисање препорука.

Где се надамо да ће нас приступ корисничком путовању одвести?

Иако је приступ путовању корисника далеко од сребрног метка и треба га допунити другим, мање радно интензивним приступима истраживања, можемо видјети да може довести до циљаног приступа у рјешавању женских потреба. Као што је већ поменуто, премештање догађаја везаних за умрежавање на радно време пружа корисне увиде као што је ублажавање терета за мајке, пружање услуга које им олакшавају присуство или осигуравање да су будуће запослене свесне жена. Компаније и институције.

Кроз наш рад смо такође схватили потребу за стварањем форума на којима жене могу отворено говорити о проблемима са којима се суочавају. У таквом случају, где УНДП Србија Аццелератор Лаб његово „Жене у ИКТ, Србија” одржане су сесије о одређеним темама као што су разлика у плаћама, мајчинство и посао, а жене из индустрије су поделиле своје приче о изазовима и решењима. Још једна таква иницијатива могла би да буде снажно медијско присуство жена из индустрије, где се обе могу појавити као узори и истаћи проблеме са којима се суочавају и како их превазилазе.

Ако сте заинтересовани да поделите своја искуства у решавању проблема са којима се суочавају жене у СТЕМ-у или желите да сазнате више, слободно нам се јавите.

READ  Српска десничарска опозиција противи се плану Запада за Косово