Једино уточиште коња у Србији брине о десетинама измучених, остарелих и запуштених животиња.

Жељко Иличић је пре 12 година спасао свог првог коња од сигурне смрти и пронашао свој позив.

Србин, који сада има 43 године, поставио је једино уточиште коња на Балкану 2015. године на малом земљишту у Лабову, у централној Србији. Кроз Старо брдо, односно Старо брдо, светилиште прошло је око 80 коња. Иличић је узимао измучене, остареле и злостављане коње.

Брига о животињама је стални изазов у ​​Србији, коју муче сиромаштво и корупција од година кризе и сукоба 1990-их. Иако власти воде склоништа за псе, не постоје објекти за коње које подржава држава. Иличићево светилиште данас уточишта и брине о десетинама животиња.

„Видео сам тужну судбину коња који је срушен“, рекао је, присећајући се прве животиње коју је спасао. „Одлучио сам да покушам да га оживим и одржим у животу ако преживи. Јесте.

Један од Иличићевих омиљених коња током година, рекао је, био је победник локалног дербија који је на крају мирно умро од старости. Друга, која сада има 28, глумила је у неколико српских филмова пре него што се повукла у уточиште, а ноге су јој се укочиле од артритиса. Рекао је да су неки коњи осакаћени на фармама „као кућни љубимци или као радна машина“ па постају терет за људе.

Виолета Јовић, која ради у светилишту, присећа се времена 2020. године када су ветеринарски инспектори зауставили камион пун скоро двадесетак илегално превезених коња пред клањем. Она је рекла да су сви у лошем стању, али је уточиште за већину њих нашло нове домове, а троје су на њиховој бризи.

„То више није волонтирање, хоби или рад“, додао је он. „Ово је постао мој живот.“

Уточиште покушава да пронађе нове домове за што више животиња како би увек било места за нове домове. Када је коњ спреман за усвајање, уточиште почиње потрагу за потенцијалним неговатељима.

Старо Брдо данас брине о девет коња, два магарца, биволу, седам свиња и неколико паса, мачака и кокошака. Седам новорођених мачића, пронађених у запечаћеној пластичној кеси, и седам јоркширских прасића пронађених на депонији, израсли су у одрасле животиње које воле да се мазе и играју. Звукови животиња одјекују кроз малу башту док посетилац улази.

Иличић је рекао да светилиште ради на донацијама, али да се нада да ће се одржати кроз различите иницијативе, укључујући терапијске вожње. Српске власти су помогле поправком локалних путева, а Иличић је сарађивао са сточарским инспекцијама, али законски оквир за регистрацију његовог објекта као званичног уточишта за коње још увек недостаје.

„Тренутно смо једини на Балкану и надамо се да ћемо временом бити признати од државе“, рекао је он.