Иран иде у други круг председничких избора 5. јула усред рекордно ниске излазности вести о изборима

Кандидат реформиста Масуд Пезешкијан могао би да има користи ако излазност буде већа у другом кругу следећег петка.

Техеран, Иран – Превремени председнички избори у Ирану иду у други круг следеће недеље након што су реформистички кандидат Масуд Пезешкијан и тврдолинијаш Саид Џалили изашли на чело, али нису успели да обезбеде већину на изборима на којима је забележен рекордно низак одзив.

Иранско Министарство унутрашњих послова саопштило је у суботу да је гласало само 40 одсто од више од 61 милиона бирача са правом гласа, што је нови минимум на председничким изборима од револуције у земљи 1979. године.

Коначни подаци из изборног штаба министарства показују да је умерени Пезешкијан добио више од 10,41 милиона гласова од укупно више од 24,5 милиона пребројаних гласова, а следи га бивши нуклеарни преговарач Саид Џалили са 9,47 милиона гласова.

Ово је тек други пут од револуције 1979. да су председнички избори прешли у други круг.

Из трке су испали председник конзервативног парламента Мохамед Багер Калибаф, који је добио 3,38 милиона гласова, и конзервативни исламски лидер Мостафа Пурмохамади, који је добио 206.397 гласова. Два друга кандидата, градоначелник Техерана Али Реза Закани и владин званичник Амир Хосеин Казизадех Хашеми, такође су се повукли.

Калибаф, Закани и Газизадех позвали су своје присталице да гласају за Џалилија у другом кругу следећег петка како би обезбедили победу „Револуционарног фронта“.

Превремени избори одржани у петак протекли су у оквиру уставног рока од 50 дана за избор новог председника након смрти Ебрахима Раисија и још седам, укључујући министра иностраних послова Хосеина Амира Абдолахијана, у паду хеликоптера 19. маја.

Као и на свим великим изборима у протекле четири године, гласање у петак је показало мало учешће, али је коначна бројка била знатно испод 45-53% на које указују излазне анкете.

Најмања излазност на председничким изборима у више од четири деценије историје Исламске Републике била је она која је довела Раисија на функцију, 48,8%. Са нешто мање од 41 одсто, парламентарни избори у марту и мају били су најнижа излазност од свих великих избора од Иранске револуције 1979. године.

Апатија бирача долази јер се многи осећају разочарано након смртоносних протеста у земљи 2022. и 2023. и док економија наставља да се носи са безброј изазова, укључујући инфлацију која је премашила 40 одсто због лошег управљања и америчких санкција.

Хамид Реза Гхоламзадех, ирански стручњак за спољну политику, приписао је ниску излазност ономе што је описао као неуспех реформистичког табора да активира бирачки сектор који обично гласа за њега и подстакне учешће на порасту.

Упркос подршци реформистичких тешкаша као што су бивши предсједник Мохаммад Кхатами и Хассан Роухани, Пезешкијан „није успио да пробуди онај дио друштва који обично долази са реформистичке стране када имамо излазност већу од 50 посто“, рекао је Гхоламзадех за Ал Џазиру.

„И ја ћу то протумачити као људи који кажу да желе промену“, додао је Гхоламзадех.

Чини се вероватно да ће бити већа излазност када Иранци буду гласали у другом кругу 5. јула, јер ће то представљати јаснији избор између два супротстављена табора. То би највише користило Пезешкијану, коме би било потребно више гласова да победи комбиноване снаге конзервативног и тврдолинијашког табора.

Пезешкијан, истакнути политичар и бивши министар здравља, има подршку бивших центристичких и реформистичких председника и других истакнутих личности. Обећао је да ће укинути санкције обнављањем нуклеарног споразума који је земља закључила 2015. године са светским силама и да ће премостити све већи јаз између народа и естаблишмента.

Џалили, виши члан Врховног савета за националну безбедност, обећао је да ће смањити инфлацију на једноцифрену цифру и подстаћи економски раст на 8%, заједно са борбом против корупције и лошег управљања. Он позива на чвршћи став према Западу и његовим савезницима.

Пезешкијан је био једини умерени међу шесторо људи чију је кандидатуру одобрио Савет старатеља, уставно тело које проверава све кандидате.

Његове присталице нису га представљале као чудотворца, већ као потенцијалног председника који би могао да побољша ствари, док тврде да би победа Џалилија била знак великог неуспеха.

Џалилијево име повезује се са вишегодишњим нуклеарним преговорима крајем 2000-их и почетком 2000-их који су на крају довели до изолације Ирана на светској сцени и санкција Савета безбедности УН.

Тврдолинијски политичар, који покушава да постане председник више од деценије, криви табор који подржава Пезишкијана за компромитовање нуклеарног програма земље у оквиру значајног споразума потписаног 2015, од којег је тадашњи председник САД Доналд Трамп одустао 2018. .

Џалили и други конзервативци оптужили су његовог противника за некомпетентност и тврдили да би победа Пезкија представљала само трећу администрацију за бившег центристичког председника Хасана Роханија.

Две безбедносне снаге погинуле су у нападу који је гађао њихов аутомобил са гласачким кутијама у јужној провинцији Систан и Балучестан након завршетка гласања. Према писању државних медија, наоружани нападачи су гађали аутомобил који је враћао кутије локалном гувернеру.