Више од половине дипломираних студената у Србији нађе посао у року од годину дана након дипломирања

У 2023. години запослено је 83,5% новодипломираних студената у ЕУ, што је повећање од 1,1 процентних поена (пп) у односу на 2022. годину (82,4%).

Анализом су обухваћени дипломци узраста 20-34 године који су у последње три године завршили средње или терцијарно образовање.

У последњих 10 година стопа запошљавања недавно дипломираних студената у ЕУ је порасла. У 2013. тај однос је био 74,3% и од тада је у сталном порасту. Изузетак је била 2020. погођена епидемијом (78,7%), што је смањење од 2,3 пп у односу на 2019. годину (81,0%).

У 2023. години постојао је јаз у стопи запослености од 9,6 пп међу студентима који су недавно дипломирали са високим образовањем (87,7%) у поређењу са онима са средњим образовањем (78,1%).

Малта има високу стопу запослености недавно дипломираних студената

Укупна стопа запослености недавно дипломираних студената је 80% или више у 22 земље ЕУ. Малта води са 95,8%, а следе Холандија (93,2%) и Немачка (91,5%). Најниже стопе запослености забележене су у Италији (67,5%), Грчкој (72,3%) и Румунији (74,8%).

У Србији 61% дипломаца нађе посао у првој години дипломирања

Србија је, према статистикама, међу земљама са најмањим процентом запослености студената одмах по завршетку студија. Истраживање Националног савета за младе Србије (КОМС) показало је да је 41 одсто дипломаца добило посао у року од шест месеци, 20 одсто чекало до годину дана, 15 одсто добило понуду за посао у року од једне до две године, а 24 одсто млади су чекали више од две године да се запосле.

Према званичним подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), број незапослених младих у марту 2024. износио је 72.269 (према 75.526 у мају прошле године), што чини 18,63 одсто укупног броја незапослених.

Петину укупне незапослене популације у Србији чине млади од 15 до 30 година. У односу на претходну годину, незапосленост младих смањена је за 3.257 (лани 11.049, а претходне 28.958) или 4,41%. Од 2014. године незапосленост младих је пала за скоро 124.000.

Према анализи КОМС-а, учешће младих у радној снази у Србији је веома ниско по европским стандардима. Стопа НЕЕТ (млади који нису запослени, нису у образовању и обуци) износила је 18,9% у 2019. Прелазак из школе на први стабилан и/или задовољавајући посао у Србији је најдужи, скоро две године. (23,4 месеца).

Према подацима Еуростата, стопа НЕЕТ међу младима у Србији износила је 14,0% у првом кварталу 2023. године, што је за 3,4% ниже у односу на претходну, 2022. годину, и 6% мање него у 2020. години. У старосној групи 15–24 године стопа запослености износила је 23,4% (158.900 запослених младих), а стопа незапослености 24,9% (52.500 незапослених младих). НеЕТ однос за ову старосну групу је 11,4%.

Велики број запослених младих има уговор о раду на неодређено време (37%), али забрињавајуће велики број младих ради без уговора или као радници без документације (17%).

(Бизнис.рс, 22.08.2024)

хттпс://бизнис.рс/вести/србија/висе-од-половине-српских-дипломаца-надје-посао-у-року-од-годину-дана/

Овај пост је такође доступан овде:
Италиано