Активиста каже да ће бити мучен ако га Србија изручи Белорусији

Андреј Гњот носи уређај за праћење на скочном зглобу у скромном стану у Београду где је у кућном притвору.

Али белоруски новинар, активиста и директор рекламе страхује да би га могла задесити далеко гора судбина ако његова жалба на оптужбе за утају пореза не успе и буде депортован назад у Белорусију.

„Свако ко је радио током протеста је привођен, хапшен и мучен. Мислим да је између 50 и 100 људи и даље у белоруским затворима“, рекао је он у интервјуу за Еуроневс. Под „радом“ он се односи на стотине људи. Активан у протестима 2002. који су покушали да свргну владу председника Александра Лукашенка.

Книот тражи изручење због своје улоге у протестима, а његова група каже да је захтев за изручење мотивисан жељом Лукашенковог режима да ухвати њега и било кога ко је емитовао и постављао видео снимке протеста.

Виши суд у Београду већ је донео одлуку да он буде изручен Белорусији. Гњот се жалио Апелационом суду и очекује одлуку до 27. августа. Ако буде послат у Белорусију, судбина која га чека је извесна.

„Смрт мучењем или мучењем. Постоји најмање 12 случајева људи који су умрли под ‘неочекиваним’ околностима. Били су здрави и сви су били политички затвореници“, рекао је мирно.

Европске земље ретко депортују људе у Русију, Белорусију и Кину јер имају репутацију због недостатка слободе говора, слабих законских правила и одбијања већине демократских норми, укључујући одржавање слободних и поштених избора.

Адвокат и стручњак за људска права Никола Ковачевић рекао је за Еуроњуз да многе европске земље ретко изручују људе Русији, Белорусији и Кини због реалног ризика од политичког прогона.

„Захтев Белорусије да се Гњот изручи Србији део је смицалице да се он ухвати како би му се касније судило за рушење уставног поретка. Све оптужбе против њега подигнуте су са циљем да се властима олакша депортација људи попут Андреја. Гњот“, рекао је Никола Ковачевић.

Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ) води кампању за његово моментално пуштање на слободу.

„Као земља кандидат за Европску унију, Србија не би требало да подлегне транснационалној репресији у име ауторитарних режима као што је режим белоруског председника Александра Лукашенка, познатог непријатеља слободне штампе“, рекао је Кулноса, координатор програма ЦПЈ за Европу и централну Азију. .

Книот је приведен у Београду у октобру по доласку у Србију и, према белоруском Кривичном законику, терети се за утају пореза, запрећена казном до седам година затвора.

Книотове изјаве користио је Радио Свобода, белоруска служба Радио Слободне Европе/Радија Слобода који финансира амерички Конгрес, током протеста 2020. године – а белоруске власти ту радио станицу описују као „екстремистичку“ групу.

Власти Белорусије затвориле су велики број новинара због њиховог рада од протеста 2020.

Репортс би Хуман Ригхтс Ватцх И Амнести Интернатионал Мучење политичких затвореника у Белорусији је опширно документовано.

Белорусија је трећи најгори затвореник за новинаре на свету, са најмање 28 новинара затворених 1. децембра 2023, према најновијој анализи ЦПЈ-а.

У Србији тада није било новинара, осим Книота, који због недостатка информација о својој штампи није уврштен на попис.