Амерички Сенат: Дијалог Косова и Србије остаје кључно питање на Западном Балкану

Специјални изасланик САД за западни Балкан Габријел Ескобар одговара после дијалога Београда и Приштине у Охриду, Северна Македонија, 18. марта 2023. Фото: ЕПА-ЕФЕ/ГЕОРГИ ЛИЦОВСКИ

Дијалог Косова и Србије остаје једно од главних питања за забринутост на Западном Балкану, одржано је у четвртак на саслушању у Комитету за спољне послове америчког Сената.

Саветник Стејт департмента Дерек Солет упозорио је: „Не видимо много напора обе стране да спроведу овај споразум.

Он је мислио на споразум Косова и Србије о нормализацији односа постигнут у Бриселу у фебруару, након чега је уследио план имплементације договорен у марту у Охриду, Северна Македонија.

Иако ни косовски ни српски лидери нису потписали споразум, високи представник ЕУ за спољне послове Јозеф Борел то је учинио након састанка са косовским премијером Аљбином Курдијем и председником Србије Александром Вучићем 19. марта 2023. године. у Охриду.

Један од главних камена спотицања је имплементација на Косову аутономне асоцијације општина са српском већином на Косову.

Габријел Ескобар, специјални изасланик САД за западни Балкан, покушао је у четвртак да увери Косово да удружење неће нарушити интегритет земље. „Сместити се у правни оквир Косова“.

Многи Косовари су забринути да ће ентитет у Босни и Херцеговини који воде Срби створити још једну Републиканску странку Српску, без обзира на босанску владу на државном нивоу.

Ја самПочетком маја, косовски Курди су одбацили нацрт закона о оснивању асоцијације општина са српском већином, рекавши да ће се њиме успоставити тело слично Републици Српској.

Али Шоле је подсетио Сенат да је „придруживање био споразум постигнут пре десет година“ и надао се да ће то учинити Србе на северу Косова „мање везаним за Београд“.

У међувремену, председник овог сенатског одбора Роберт Менендез упитао је Ескобара и Солета шта Сједињене Државе раде на решавању права албанске мањине у Србији.

Београд уклања адресе Албанаца на југу Србије, „Србија покушава да политизује питање мањинских права на Косову“, рекао је он.

Ескобар је рекао да америчка амбасада у Београду „остаје посвећена овом питању“. „Албанци, користимо новац УСАИД-а да пружимо критичну заштиту не само Албанцима већ и другим заједницама у Босни и Србији.

Након Косова, Босна се сматра другим највећим америчким питањем на западном Балкану.

Употреба такозваних „овласти“ од стране међународног изасланика Босне задуженог за надгледање имплементације Дејтонског мировног споразума из 1995. године, који је окончан у Босни 1992-95, била је тешка, али неопходна одлука – посебно у односима са лидером босанских Срба Млорад Тодић.

„Дубоко смо забринути због предсједника Републике Српске Тодића и његовог антидемократског дјеловања. Заједно са нашим савезницима покушаћемо да обуздамо Додика од реторике подјела и сепаратистичких тенденција“, рекао је он.