Брисел ће узвратити на српски рудник литијума

Ваш чланак „Србија спремна да одобри највећи рудник литијума на континенту“ (Извештај, 17. јун) показује да ЕУ и њени политички лидери затварају очи и игноришу вољу локалног становништва за сарадњу. Либерални лидер, председник Србије Александар Вучић.

Након општинских избора 2. јуна, „Тхе [Ser­bian] Чини се да влада верује да је обала чиста за наставак пројекта.“ Признајете да Вучић и ЕУ играју геополитичку игру око контроверзног рудника којем се противе стотине хиљада људи у Србији. Да је било „зеленог” рударства, не би било потребе за скупим ПР вежбама попут студије о животној средини Рио Тинта објављене прошле недеље, која није део ниједног српског (еколошког) регулаторног процеса. Такође, Вучић не може дати зелено светло Рио Тинту јер пројекат нема законску основу и све дозволе су му одузете и ван је законске надлежности његовог председништва.

Хиљаде људи изашло је на улице да протестује. Ми у Србији нисмо геополитички шаховски пиони на периферији Европе, да би Брисел, Берлин и Париз могли да промовишу стилове живота изнад светског просека, а да притом и даље слабе климатске циљеве. Поносимо се гостопримством, па ако делегација ЕУ дође следећег месеца, добродошли су на ајвар и ракију. Али наш литијум остаје у плодном тлу које нас храни.

Ако постоји нешто за шта можемо да захвалимо Рио Тинту, то је то што нас повезује са еколошки свесним људима у Европи и шире. Са петицијама и писмима против плана који привлаче преко пола милиона потписника из преко 35 земаља, Европа мора да се пробуди са чињеницом да ми, људи, преузимамо ствари у своје руке.

Корпоративно задирање у нашу најплоднију земљу је неуобичајено, а ми ћемо ову земљу заштитити свим средствима која су нам на располагању.

Бојана Новаковић
Координатор, Марс Са Трине Цоллецтиве

др Богдан Шолаја
Српска академија наука

професор Лиљана Томовић
Биолошки факултет Универзитета у Београду

професор Иванка Поповић
Потпредседник Асоцијације европских универзитета

др Бранимир Киркур
Универзитет у Београду

професор Драгана Ђорђевић
Хемијско-металуршки факултет Универзитета у Београду

професор Радко Ристић
Шумарски факултет и проректор Универзитета у Београду

Иван Николић
Марш са Дрине, Еко Сурдулица УО Еко Србија

професор Зоран Радовановић
Универзитет у Београду

др Јорка Вукмировић
Консултант у Институту за физику у Београду

професор Лубиша Јовановић
Факултет музичке уметности Универзитета у Београду