Тим астронома открио је једну од највећих црних рупа икада откривених, користећи предности феномена који се зове гравитационо сочиво.
Криволинијска гравитација светлости
Тим, предвођен Универзитетом Дурхам у Великој Британији, користио је гравитационо сочиво – где галаксија у првом плану савија и увећава светлост удаљеног објекта – а симулације суперкомпјутера у ДиРАЦ ХПЦ постројењу омогућиле су тиму да помно испита како се светлост савија од стране црне рупе унутар галаксије удаљене стотинама миља Милиони светлосних година од Земље.
Тим је симулирао светлост која путује кроз универзум стотине хиљада пута, при чему је свака симулација укључивала различиту масу[{“ attribute=““>black hole, changing light’s journey to Earth.
30 billion times the mass of our Sun
When the researchers included an ultramassive black hole in one of their simulations, the path taken by the light from the faraway galaxy to reach Earth matched the path seen in real images captured by the Hubble Space Telescope.
What the team had found was an ultramassive black hole, an object over 30 billion times the mass of our Sun, in the foreground galaxy – a scale rarely seen by astronomers.
This is the first black hole found using gravitational lensing and the findings were published today (March 29) in the journal Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=-ИМУ1Е705го
Видео који показује како су астрономи користили гравитационо сочиво да открију црну рупу која је 30 милијарди пута већа од масе Сунца у галаксији удаљеној 2 милијарде светлосних година. Заслуге: Универзитет Дурхам
Гледајући уназад у космичко време
Већина највећих црних рупа за које знамо је у активном стању, јер се материја која се повлачи близу црне рупе загрева и ослобађа енергију у облику светлости, рендгенских зрака и другог зрачења.
Гравитационо сочиво омогућава проучавање неактивних црних рупа, што тренутно није могуће у удаљеним галаксијама. Овај приступ би могао омогућити астрономима да открију неактивне црне рупе које су масивније него што се раније мислило и да истраже како расту тако масивне.
Прича о овом открићу почела је 2004. године када је колега астроном са Универзитета у Дараму, професор Аластаир Едге, приметио џиновски лук гравитационог сочива када је прегледао СГС слике.
Премотајте унапред 19 година и уз помоћ неколико фотографија високе резолуције са[{“ attribute=““>NASA’s Hubble telescope and the DiRAC COSMA8 supercomputer facilities at Durham University, Dr. Nightingale and his team were able to revisit this and explore it further.
Exploring the mysteries of black holes
The team hopes that this is the first step in enabling a deeper exploration of the mysteries of black holes, and that future large-scale telescopes will help astronomers study even more distant black holes to learn more about their size and scale.
Reference: “Abell 1201: detection of an ultramassive black hole in a strong gravitational lens” by J W Nightingale, Russell J Smith, Qiuhan He, Conor M O’Riordan, Jacob A Kegerreis, Aristeidis Amvrosiadis, Alastair C Edge, Amy Etherington, Richard G Hayes, Ash Kelly, John R Lucey and Richard J Massey, 29 March 2023, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
DOI: 10.1093/mnras/stad587
The research was supported by the UK Space Agency, the Royal Society, the Science and Technology Facilities Council (STFC), part of UK Research and Innovation (UKRI), and the European Research Council.
This work used both the DiRAC Data Intensive Service (CSD3) and the DiRAC Memory Intensive Service (COSMA8), hosted by University of Cambridge and Durham University on behalf of the DiRAC High-Performance Computing facility.
More Stories
Када ће астронаути лансирати?
Према фосилима, праисторијску морску краву појели су крокодил и ајкула
Федерална управа за ваздухопловство захтева истрагу о неуспешном слетању ракете Фалцон 9 компаније СпацеКс