ЕУ назива ‘историјским’ договором о налазиштима литијума у ​​Србији

ЕУ је поздравила споразум са Србијом о ископавању литијума као „историјски дан за Србију и Европу“, чиме је окончана трка за потписивање споразума.

Србија је у уторак вратила рударској компанији Рио Тинто дозволу за вађење минерала у Задарској котлини на западу земље.

До четвртка увече, немачки канцелар Олаф Шолц био је у Београду и постигао договор за који је рекао да ће помоћи у заштити економске безбедности Европе.

Г. Шолц је желео да осигура да аутомобилска индустрија његове земље буде на челу понуде.

Произвођачима аутомобила ће бити потребно још више литијума за батерије како се убрзава прелазак на возила са нултом емисијом штетних гасова – а пројекат Рио Тинта у Задру могао би да обезбеди девет десетина тренутне потражње за литијумом у Европи.

Мароз Чефковић, потпредседник Европске комисије, такође је био у Београду у петак на састанку који је најављен као „критичан самит о сировинама“.

Он је назвао „цреме де ла цреме“ европских компанија са јаким интересовањем за нови извор литијума.

Међу њима су Мерцедес-Бенз и Стеллантис, који чине скоро четвртину укупне продаје аутомобила у Европи.

Представници произвођача литијумских батерија су истакли и да су Србија и ЕУ потписале споразум о успостављању „стратешког партнерства у области одрживих сировина, ланаца производње батерија и електричних возила”.

Док је господин Шефцовић то описао као историјски дан, Олаф Шолц је славио обезбеђивање приступа највећим познатим резервама литијума на континенту – што би смањило ослањање на снабдевање из Кине.

„Ова одлука ће захтевати храброст, али донета је у право време“, рекао је он, додајући да ће тај потез осигурати да Европа буде „суверена у свету који се мења“ и „не зависи од других“.

То је похвала за руководство Србије, које је укинуло забрану рударења литијума након што је прошлонедељном пресудом суда то проглашено неуставним. Након масовних протеста широм земље, влада је увела забрану 2022. године.