Ево „конкретног“ пута за улазак Украјине у НАТО

Док Украјина наставља своју одлучну одбрану од бруталне руске инвазије, чини се да су земље НАТО спремне за будућност самит у Виљнусу 11. и 12. јула да предузме два важна корака за обезбеђивање дугорочне безбедности Украјине. Очекује се да ће НАТО поново потврдити своје трајно обећање о подршци у оружју Украјини и унапредити Комитет НАТО-Украјина у „Савет“, чиме ће обезбедити структуриранији и ефикаснији саветодавни механизам. Али и трећи корак је преко потребан. НАТО савезници би требало, попут француског председника Емануела Макрона описано Створити „конкретан“ пут за улазак Украјине у алијансу.

Други облици одвраћања су два пута пропали у Украјини од 2014, а само чланство у НАТО спречиће трећи неуспех. Постоје препреке које треба превазићи, међу којима је и чињеница да је Украјина у рату и да руске снаге заузимају део њене међународно признате територије. Али стварање конкретног пута ка будућем чланству у Виљнусу је кључно за подизање морала Украјине током њене тешке контраофанзиве и јачање њене позиције у свим будућим преговорима са Русијом. То би омогућило НАТО-у да ојача свој кредибилитет предузимањем давно закашњелог корака ка чланству, у складу са 2008. изјава Да ће Украјина „постати“ чланица НАТО-а.

С обзиром да је остало само неколико дана до самита у Вилњусу, разлике између савезника и даље постоје у вези са аспирацијама Украјине и треба их решити. Међутим, постоји пут напред који би све земље НАТО-а требале да прихвате. Наиме, на самиту би требало да се створи група на високом нивоу која би била одговорна генералном секретару НАТО-а за израду мапе пута за брзо чланство Украјине. Све земље НАТО-а имаће глас у групи. Ова мапа пута би требало да буде достављена најкасније до следећег самита НАТО-а у Вашингтону.

Група на високом нивоу могла би да укључује или амбасадоре Северноатлантског савета или високе званичнике из држава чланица, приступ који је НАТО раније заузео за анализу и решавање тешких питања. У ствари, ово би омогућило брз процес сличан оном који се користи за проширење понуда за чланство у Финској и Шведској. У случају Украјине, могуће је да ће међу члановима групе доћи до различитих мишљења. Иако је консензус очигледно пожељан, групи треба дозволити да понуди алтернативне анализе ако се не постигне договор.

У оквиру своје надлежности, група ће бити информисана о текућим војним интеракцијама између НАТО-а, његових чланица и Украјине. С обзиром на висок степен стандардизације НАТО-а који је Украјина већ постигла, требало би очекивати да ће се такви напори одвијати несметано и да група неће пронаћи никаква питања стандардизације као препреку за чланство.

Две најсложеније области које ће група морати да процени биће:

1. Питања корупције, независности судства, заштите права мањина, ф
2. Услови у спору који би створили околности у којима ће понуда за чланство бити продужена.

По првој групи питања, Украјина је предузела важне кораке. Основано је Специјално антикорупцијско тужилаштво, Национални биро за борбу против корупције Украјине, Врховни антикорупцијски суд и Комисију за више квалификације за судије. Независни међународни експерти су били укључени у такве напоре, као и цивилно друштво. Ови напори су уродили плодом. На пример, председник Врховног суда Украјине суочава се са оптужбама за корупцију у вези са наводним митом од 2,7 милиона долара. Међутим, потребно је више напора.

У међувремену, Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија) спровела је опсежне прегледе статуса мањинских права у Украјини. јуна Извештај 2023 „Добродошли[d] Усвајање дуго очекиваног новог закона о националним мањинама, који пружа низ гаранција у складу са међународним стандардима.“ У извештају се такође наводи да „да би се обезбедила пуна усклађеност са овим стандардима, потребно је преиспитати низ одредби овог закона .”

У оцјењивању напретка Украјине по овим питањима, група ће се ослањати на извјештај Венецијанске комисије, разговоре са украјинским властима и цивилним друштвом и консултације са Европском унијом, које су укључивале такве проблеме У склопу проширења статуса кандидата на Украјину.

Сложенији скуп питања које група треба да реши укључује одређивање услова спора под којима би требало да се продужи понуда чланства. Најпожељнија околност, наравно, била би победа Украјине која поново добија границе пре 2014. године, након чега би уследила нагодба са Русијом. Ако се то догоди до самита у Вашингтону, постојаће јаки разлози да алијанса продужи понуду за чланство. Међутим, с обзиром на неизвесност око рата, такође би било корисно да група процени још најмање две околности.

Прво, Украјина је можда успела да оствари значајну контролу над већим делом своје територије, али не и целом. Група може размотрити да ли чланство треба узети у обзир уз гаранцију која покрива само тај део територије. Ово је опција која ће вероватно бити експлицитнија ближе Вашингтонском самиту. Као што је горе наведено, различите земље НАТО-а могу имати различите ставове у вези са таквим приступом, али група може израдити релевантне препоруке и предложити мапу пута за сваку.

Друго, Украјина је можда била потпуно — или веома значајно — успешна у повратку својих граница пре 2014, али Русија наставља спорадичне нападе или нападе ниског нивоа, тако да је сукоб донекле смањен, али није окончан. Опет, група може дати препоруке о томе да ли понуду за чланство треба продужити у таквим околностима.

Укратко, шефови држава и влада треба да створе групу на високом нивоу у Виљнусу чији је задатак да да процену главних питања која утичу на потенцијално чланство Украјине и да на самиту у Вашингтону дају конкретне препоруке које представљају „конкретан“ пут који је предложио Мацрон. Ово ће бити важан политички корак напред за Украјину. НАТО ће настојати да дефинише услове чланства, а да не мења тренутно статус кво. То је згодан компромис између оних који желе да прошире тренутну понуду чланства и оних који више воле да избегну питање чланства док се рат не реши.

Франклин Д. Крамер је уважени сарадник и члан одбора Атлантског савета. Он је бивши помоћник министра одбране за међународну безбедност.

Ханс Бенендик је истакнути сарадник Атлантског савета. Претходно је радио у Белој кући као специјални помоћник председника за политику одбране и директор Института за националне стратешке студије.

Кристофер Скалопа је директор Трансатлантске безбедносне иницијативе у Сцовцрофт центру за стратегију и безбедност Атлантског савета. Претходно је био главни директор за Европу и политику НАТО-а и главни директор за стратегију и развој снага у Канцеларији секретара за одбрану.

Додатна литература

Уторак 11.04.2023

Дефинисање успеха НАТО самита у Вилњусу: Буквар

Кратка верзија
од стране
Чарлс Бери и Кристофер Скалопа

Успјешан самит НАТО-а у јулу захтијева значајан напредак у погледу низа политичких и војних приоритета НАТО-а, посебно оних који се помињу у Мадриду.

Четвртак 13.04.2023

Напомена лидерима НАТО-а

Напомена о стратегији
од стране

Предстојећи самит НАТО-а у Виљнусу требало би да произведе више од реторичких израза подршке Украјини. Лидери савезника требало би да искористе прилику да унапреде НАТО став одбране и одвраћања који подвлачи решеност НАТО-а да подржи Украјину и започне процес пуне интеграције Украјине у трансатлантску заједницу, укључујући и чланство у НАТО-у.

Слика: Генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга (лево) поздравља председник Украјине Володимир Зеленски (десно) током његове прве посете Кијеву.