Градски грађевински отпад – потенцијални мењач за индустрије које су погођене ЦБАМ-ом у Србији

Када Механизам за прилагођавање границе угљеника (ЦБАМ) ступи на снагу, то ће означити нову фазу у енергетској транзицији Србије, померајући фокус са постепеног укидања једног ресурса, угља, на трошкове које сноси део српске привреде. Већи од електроенергетског сектора. Представници погођених индустрија, укључујући и произвођаче цемента, виде прилику да избегну велики утицај на привреду усвајањем прописа који олакшавају коришћење алтернативних сировина и горива.

Примјена ЦБАМ-а, коју је Европски парламент одобрио крајем прошле године, примораће компаније у шест индустрија – цемента, жељеза и челика, електричне енергије, алуминијума, ђубрива и водоника – да плаћају порез на ЦО2. Објављују током производње ако желе да извозе у Европску унију (ЕУ). Привремени период, у којем ће обавеза бити ограничена на пријављивање, почиње 1. октобра ове године, али представници погођених индустрија упозоравају да је остало мало времена за прилагођавање.

Примена ЦБАМ-а ће утицати на шест индустрија: цемент, гвожђе и челик, електрична енергија, алуминијум, ђубрива и водоник.

Према речима Димитрија Књегињића, директора Лафаржа Србија, шест сектора погођених ЦБАМ-ом чини више од 50 одсто укупне емисије угљеника у Србији, а неприлагођавање може довести до озбиљних последица по целокупну српску привреду.

Шест индустрија погођених увођењем ЦБАМ-а чини 50% укупне емисије угљеника у Србији

„Да је примена пореза на угљеник започета 2021. године, према доступним подацима о емисији, директни трошкови и директан утицај на БДП Србије били би око милијарду евра. До 2022. године, она би нарасла на око 2 милијарде евра пошто је цена угљеника у ЕУ такође порасла. На основу пројекција цена угљеника у оквиру система ЕУ за трговину емисијама (ЕУ ЕТС), директан утицај на БДП Србије биће 4 милијарде евра до 2030. године“, рекао је Књегињић на Београдском енергетском форуму 2023.

Утицај цене угљеника на конкурентност производа може се илустровати на примеру индустрије цемента, која директно и индиректно обезбеђује 15.000 радних места у Србији.

„Отприлике, ако је цена једне тоне цемента 100 евра плус ПДВ, онда је цена једне тоне ЦО2 тренутно 100 евра, али ће се та цена удвостручити до 2035. године, а то може да се покаже и као конзервативна процена. ”, објашњава Нгјић.

„Енергетска транзиција није само замена угља“

Пример индустрије цемента показује да не постоји једноставно решење или јединствена технологија која може да елиминише емисије угљеника преко ноћи. То се може постићи само ако се истовремено користи више мера, ако се обезбеди сарадња са другим индустријама и подршка регулатора, пре свега у погледу доступности алтернативних горива и сировина.

Лафарж је поставио циљ да смањи своје емисије за 55% до 2030. године и да постане угљеник неутралан до 2050. године. Компанија већ ради на смањењу емисије ЦО2 коришћењем отпада као алтернативног горива, употребом алтернативних сировина и смањењем потрошње енергије. Процес производње, значајан део емисија, још увек је нерешен.

Према речима Књегињића, у производњи цемента основна сировина је камен, који је састављен од 95 одсто калцијум карбоната, а његово загревање емитује 50 одсто укупне емисије угљеника. Поред тога, процес укључује сагоревање кокса и других горива, која чине 32% емисија. Још 10% долази од струје и 8% од логистике.

„Енергетска транзиција је много компликованија од замене угља соларном и ветром. Ако решимо тај део, биће решено само 10 одсто нашег проблема, преосталих 90 одсто остаје“, упозорава Књегињић.

Компанија већ ради на потенцијалним решењима за емисије угљеника из транспорта и коришћења електричне енергије и има планове како да постигне нулту емисију угљеника.

Лафарге је у процесу добијања дозвола за изградњу сопствене соларне електране од 26 МВ

„Планирамо изградњу компресоване бензинске пумпе, што ће омогућити да наши камиони од следеће године престану да користе бензин. Спремамо се и за увођење електричних камиона који ће у потпуности елиминисати штетне емисије. Што се тиче електричне енергије, радимо на дозволе за изградњу сопствене соларне електране од 26 МВ, а преостала потрошња се у будућности може надокнадити куповином струје од других ветропаркова и соларних електрана“, објашњава Књегињић.

Усвајање прописа је кључно за опстанак погођених индустрија

Главни изазов лежи у области алтернативних сировина и алтернативних горива, који тренутно нису адекватно регулисани у Србији, а који су потенцијални „промена игре“ за индустрије погођене ЦБАМ-ом.

„Урбани грађевински отпад је већ једном прошао трансформацију, а ЦО2 је већ пуштен, тако да нема додатних емисија при поновној употреби. Сваке године Србија генерише око милион тона грађевинског отпада који настаје приликом изградње или рушења старих објеката. , а тај материјал данас завршава на општинским депонијама., меша се са другим комуналним отпадом.

„Индустрија цемента у Србији располаже целокупним обимом и значајно смањује емисију угљеника, а то је 140.000 тона годишње. Ако заиста желимо да водимо циркуларну привреду, то је област коју индустрије погођене ЦБАМ-ом морају да регулишу да би преживеле. “ каже Књегињић.

Што се алтернативних горива тиче, неискоришћени потенцијал лежи у депонијама на које се сваке године одлаже више од два милиона тона отпада.

Што се тиче алтернативних горива, неискоришћени потенцијал лежи у депонијама, где годишње заврши више од два милиона тона отпада. Само Лафарж има техничке могућности да одложи око 220.000 тона, каже Књегињић, док би изменом прописа требало да се позабаве отвореним питањима као што су сепарација извора и увоз опасног отпада са високом топлотном вредношћу. „Стопа конверзије је већ 60 одсто у цементарама у суседним земљама, 90 одсто у Бугарској, Мађарској и Румунији, и сви они дозвољавају увоз отпада за потребе енергије из отпада. Требало нам је 20 година да достигнемо 22 одсто. док до 2026. године „Интерни циљ је повећање на 60% и потпуно елиминисање фосилних горива до 2030. године“, каже Књегињић, чиме би се емисија угљеника смањила за 120.000 тона годишње.

Прегледи поста: 5