Историја ЕУ нуди модел за помирење Косова и Србије – ЕУРАЦТИВ.цом

Нормалан процес између Србије и Косова захтева дубоку и темељну сарадњу обе стране, баш као и процес помирења између Немачке и Француске после Другог светског рата.

Игор Пантовић је директор Београдског центра за безбедносну политику у Београду, Србија.

Урбан Мехметти је истраживач и докторант на Хумболдт-Университат Берлину. Тренутно пише дисертацију под насловом „Процес изградње културног мира између Косова и Србије“.

Сви стартови су тешки, посебно поновљени. Ускоро ћемо сазнати да ли је последњи покушај Запада (ЕУ-САД) да реши највећи проблем на Балкану у последње две деценије успех или неуспех.

Да видимо да ли ће Србија и Косово усвојити европски приступ, почети да говоре језиком мира и ићи путем помирења у кратком року за примену договореног споразума.

Процес нормализације који су аутори предлога имали на уму по много чему подсећа на послератна искуства људи у Француској и Немачкој, док су за изазов признања аутори разматрали модел односа између два дела Немачке. Иако Источна Немачка није добила пуно дипломатско признање од стране Западне Немачке, то је утрло пут за побољшање односа између две земље.

„Француско-немачки предлог“ усвојили су и Србија и Косово 27. фебруара 2023. у вези са највећим сукобом на Балкану у последње две деценије. Као уступак председнику Србије Вучићу из унутрашњих политичких разлога, укључене стране су се 18. марта договориле да спроведу анекс, који се, иако га нису потписали, сматра обавезујућим за заинтересоване стране.

Споразум укључује посебне одредбе и гаранције за обезбеђивање одговарајућег нивоа самоуправе за српску заједницу на Косову. Она има за циљ нормализацију односа између Косова и Србије, поштовање територијалног интегритета и аутономије, заштиту људских права и мањинских заједница, мирно решавање сукоба и продубљивање сарадње између две земље у различитим областима. Анекс за имплементацију пружа Странама свеобухватан план за брзу и ефикасну имплементацију Споразума, уз надзор од стране ЕУ преко Заједничког одбора за праћење.

Реакције на споразум са Косова и из Србије биле су различите и, у почетку, пре свега негативне. Као што је један амбасадор ЕУ рекао након прихватања споразума: „Обе стране нису задовољне споразумом, и то је добро за договор“.

Међутим, постоји много изазова у примени споразума.

Док Србија не признаје независност Косова и не дозвољава Косову да формира Заједницу српских општина (ЗСО), обе стране покушавају да убеде своју јавност да нису одступиле од раније повучених црвених линија. Председник Вучић тек треба да се у потпуности посвети његовом спровођењу.

Пошто су опредељења Србије пре свега негативна, кључно питање остаје решавање првих корака појединих странака, а који ће први кораци бити предузети остаје да се види. За Косово, АСМ је приоритет, са неколико предуслова које треба испунити.

Најава Српске странке „Српска листа“ да бојкотује предстојеће локалне изборе неће помоћи овој ствари.

Очекује се да ће велика шаргарепа стићи на донаторску конференцију за 150 дана, при чему ће и Косово и Србија имати користи од имплементације споразума и веза за имплементацију.

И једно и друго ће постати саставни делови процеса придруживања Косова и Србије ЕУ. За Србију би неспровођење споразума могло да успори њен преговарачки процес ка чланству у ЕУ и да заустави помоћ ЕУ и преговоре о придруживању, уз додатне могућности за суспензију безвизног режима, смањење инвестиција и друго. Кључна тачка у споразуму и његовом припајању Косову је стварање и успешна имплементација широке самоуправе за српску заједницу на Косову (АСМ).

Процес нормализације између Србије и Косова захтева дубоку и темељну сарадњу обе стране, баш као и процес помирења Немачке и Француске.

Овај процес укључује признање ратних злочина, програме културне размене, симболичне гестове, економску и политичку сарадњу и образовање.

Србија тек треба да призна злочине српске војске и полиције током рата. Што се тиче програма културне размене, улога недавно основане РИЦО (Регионалне канцеларије за сарадњу младих) треба да има јединствен мандат за Косово и Србију. Године 1962. француски председник Шарл де Гол и немачки канцелар Конрад Аденауер потписали су Уговор о пријатељству између две земље у малом граду Ремсу.

Председник Вучић и премијер Аљбин Курди могли би да пронађу симболичну локацију на Косову и потпишу сличан споразум.

Негујући међусобну подршку на својим путевима ка чланству у ЕУ, Србија и Косово могу да се позиционирају као политички савезници и шампиони европских аспирација једних других. У духу промовисања културне размене и разумевања, Француска и Немачка су показале вредност образовања увођењем курсева француског и немачког језика у своје школе, што је помогло у неговању односа међу њиховим народима.

У истом смислу, важно је дати приоритет и ојачати програме академске размене између универзитета у Србији и на Косову, посебно у светлу недавних јавних претњи академцима.

Тренутно је процес и даље на „танком леду”. Разлог за забринутост је неиспуњавање очекивања грађана Србије и Косова.

Стога, обе стране треба да се фокусирају на продају мировног процеса његовим опипљивим користима, као што су већи приступ јединственом тржишту ЕУ, боља инфраструктура и већа регионална стабилност.

Окружење без облака између људи и друштава ослобођених мржње је благодат. Пут ка нормализацији, као и овај споразум, је несавршен, дуг и пун препрека, али је важно да се са њим иде напред.