‘Јеитенвенде’ за западни Балкан – Политицо

Амбасадор Волфганг Ишингер представљао је ЕУ у преговорима Тројке 2007. године. Председавао је Минхенском безбедносном конференцијом од 2008. до 2022. године, а тренутно је председавајући Фондације Минхенске безбедносне конференције.

Рат Русије против Украјине нагризао је постојећу европску безбедносну архитектуру и изазвао фундаменталне промене у спољној и безбедносној политици широм континента.

Немачка је патила дубље од већине, јер се као резултат тога суочила са прекидом својих дугогодишњих енергетских и трговинских веза са Русијом. И морао је да се прилагоди новој ери кроз усвајање Зеиденвендеили прекретница – радикално одступање од својих прошлих принципа и политике.

Сличан Зеиденвенде Сада је хитно потребан у југоисточном делу Европе.

Земље Западног Балкана већ дуго морају да живе са нерешеним питањима и споровима. Дошло је време за смеле одлуке да се превазиђу препреке из прошлости, које воде ка регионалној сарадњи и будућем чланству у Европској унији.

Међутим, пуни потенцијал за развој и просперитет Западног Балкана може се остварити само ако се однос Србије и Косова коначно успостави на стабилној и кооперативној основи.

Пре деценију и по, током преговора Тројке 2007. године, створен је „основни споразум” између Београда и Приштине. Текст је заснован на филозофији Основног уговора између Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике из 1972. године, који је имао за циљ успостављање добросуседских односа између две државе и омогућавао широку практичну сарадњу са изузетком одређених питања – као нпр. пуно узајамно дипломатско признање. У то време се чинило непремостивим.

Али, нажалост, Србија није могла да потпише Основни споразум, а прилика је пропуштена.

Очигледно, много тога се променило од 2007. Косово је, под вођством премијера Аљбина Курдија, већ 15 година независна и демократска земља, која настоји да заузме своје заслужено и неоспорно место у Европи. Србија је, са своје стране, израсла у велики инвестициони центар за међународне компаније, а председник Вучић је постао моћан поборник економске интеграције региона.

Све док су обе земље у стању сукоба, оне не могу да остваре свој пуни потенцијал или своју улогу у регионалној сарадњи и интеграцији. Недавни догађаји на северу Косова показали су ризике од поновне ескалације – чак и од великог сукоба – због чега је сада потребна хитна акција по питању нерешеног статуса кво на Косову и мањинских права српске заједнице.

У том смислу, Немачка и Француска су недавно покренуле нову иницијативу, „европски предлог„И у блиском је контакту са партнерима ЕУ, посебно Италијом, Мирославом Лајаком – специјалним представником ЕУ за регион – и САД. До сада су и Србија и Косово наговестиле да прихватају текст, иако постоје разлике у погледу метода и Као што је често случај у кризној дипломатији, важан је најбољи језик за штампање или везу.

Али решење је једноставно: Србија мора да прихвати чињеницу да је Косово ту да остане, укључујући и на међународној сцени. Косово мора да разуме потребу да се позабави забринутошћу своје српске мањине, укључујући прихватање конфедерација општина са српском већином.

Као пријатељ и Косова и Србије и бивши преговарач са ЕУ, позивам председника Вучића и премијера Курдија да сада мало верују. Обојица ће 18. марта у Охриду имати историјску прилику да покажу политичку храброст и лидерство. Сада је време да Србија и Косово заједно крену напред, у интересу свог народа, у интересу Западног Балкана и у интересу мира и безбедности на европском континенту.

Створите га сами Зеиденвенде Дешава се – управо сада.