Како Србија подрива права етничких Албанаца – ДВ – 12.07.2024.

Бизнисмен Сафет Демири добио је грубо буђење у августу 2019. када је отишао да обнови регистрацију својих службених аутомобила. Званичник у Демиријевом родном граду Медвеђи на југу Србије рекао је да он више није наведен у регистру становништва.

„Могао си да ме обориш пером“, рекао је за ДВ.

Демири путује између Медвеђе, где води туристичко насеље и телекомуникациону компанију, и Беча, где ради као грађевински извођач.

Али од лета 2019. његово име се не појављује у регистру становништва његовог родног града, где његова породица живи више од 200 година.

Демири је рекао да су му власти слегнуле раменима када је упитао како може да води свој посао у Медвеји без регистроване адресе или аутомобила. Аутомобиле је регистровао на очево име без икаквих других средстава.

Суд је пресудио да је отказ био законит

До данас, његова ситуација је остала непромењена, а његова права су ограничена. Он је предузео тужбу, али је управни суд у Ници пресудио да је легално да се избрише из регистра јер је живео у иностранству.

„Незванично, рекли су ми да имају упутства одозго“, рекао је 46-годишњак.

Демири није сам у том погледу. Његову судбину деле хиљаде у претежно етнички албанској долини Прешева у јужној Србији. Повећава се број лица која се бришу из регистра становништва без упозорења.

‘Обрада’ адреса

Разлог је њихова трка, рекла је Флора Ферати-Саксенмајер, предавач на Универзитету Гетинген у Немачкој. Она сама потиче из овог краја написао студију на ту тему 2023 Објавио га је Институт Макс Планк у Гетингену.

Ферати-Саксенмајер је случајно наишао на догађај 2016. док је радио на потпуно другачијем пројекту у тој области. Што је више истраживала, више је схватала да постоји образац иза елиминације.

„Сваке секунде када проговорим, сазнају ми да власти бришу неког Албанца из регистра становништва“, рекао је он за ДВ.

Озбиљне последице

Српске власти то називају „стањем неактивности“ (или „активацијом“). Ако открију да неко више не живи на њиховој регистрованој адреси, он или она ће бити уклоњени из регистра становништва, рекла је Ферати-Сасенмајер.

Али они који више не бораве у земљи нису једини који су уклоњени из регистра; Дакле, има људи који су отишли ​​на одмор или у иностранство. По правилу, након брисања из регистра, неће успети да га врате.

Нерад има озбиљне последице по жртве, као што је добијање пасоша и приступ здравственом осигурању.

Покушај смањења величине албанске мањине?

Њен циљ је био да смањи албанско становништво у јужној Србији.

„Иако је погођено око 10% становништва у Прешевској долини, случајеви искључења у другим деловима Србије погађају мање од 1% релевантног општинског становништва – ако до њих уопште дође“, објаснила је Ферати-Сасенмајер.

Ситуација за етничке Албанце који живе на Косову од рата 1999. године постала је компликованија, рекао је Енвер Хазири, који води организацију на Косову која се бави питањима везаним за етничке Албанце у Прешевској долини.

Већина ове групе расељена је из свог матичног региона када се рат завршио у јуну 1999. године, а албанска мањина у јужној Србији поднела је највећи терет гнева српске војске која се повлачила.

Иако је Косово заробило ове расељене Албанце, они тамо нису званично регистровани. Неактивност их чини практично нестабилним, што их додатно маргинализује.

„Иако су морално добродошли, нису признати као избеглице нити им се даје косовско држављанство“, рекао је Хасири.

За време премијера Аљбина Курдија, косовска влада је покушала да преокрене ситуацију и одобри им боравишне дозволе.

Етнички Албанци у јужној Србији – маргинализована мањина

Хелсиншки одбор за људска права у Србији је у извештају констатовао нерад адреса. „Облик етничког чишћења административним путем.

У Прешевској долини, која обухвата општине Медвеђа, Бујановац и Прешево, живи око 60.000 етничких Албанаца. Иако чине већину становништва тамо и Србија је потписница Оквирне конвенције Савета Европе о заштити националних мањина, етнички Албанци су систематски маргинализовани, рекао је Шибе Камбери, једини албански политичар изабран за посланика у Скупштини Србије. .

Као кандидат за чланство у ЕУ, Србија се обавезала да ће побољшати заступљеност своје албанске мањине у јавним институцијама.

Пасивација је једна од најдискриминаторнијих мера“, каже Гамбери. „Нисмо интегрисани у јавни живот, а потенцијални страни инвеститори су често одвраћани од улагања у наше послове. Такође, напредујућа милитаризација региона отежава живот у региону.“

У прилог овој изјави, Камбери указује на мапу са 48 српских војних база на граници са Косовом. Већина ових локалитета налази се у Прешевској долини.

Анксиозност у Берлину

Камбери је недавно посетио Берлин како би подигао свест о овом питању у влади и парламенту. Посланици са којима се састао су забринути због ситуације.

Кнут Абрахам из ЦДУ/ЦСУ десног центра рекао је за ДВ: „Позивам амбасаде земаља чланица ЕУ у Београду да обрате посебну пажњу на ситуацију и да о томе воде дијалог са представницима мањина.

„Ситуација албанске мањине у Србији заслужује већу пажњу међународне заједнице“, рекао је Томас Хакер из либертаријанског ФДП-а. „Тренутно је фокус на дијалог Београда и Приштине превелик, док су друга подједнако важна питања, нажалост, потиснута у други план.

Хакер је рекао да је процес деактивације попут одузимања права.

Немачко Министарство спољних послова у Берлину апеловало је на све стране да „осигурају транспарентне и фер послове у складу са обавезама“.

Влада Србије негира дискриминацију

И док српска влада и званичници не поричу постојање нечињења, одбацују тврдње да је оно мотивисано дискриминацијом Албанаца у Србији.

Министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић је у децембру 2023. изјавио српским медијима да је „деактивација насеља“ у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи легална, а не дискриминаторна.

ДВ се обратио Влади Србије за коментар, али није добио одговор пре објављивања.

Бизнисмен Сафет Демири и неколико етничких Албанаца поднели су тужбу Уставном суду у Београду. Они су уверени да ће њихов случај бити одбијен и да ће предмет поднети Европском суду за људска права.

Шансе за успех су велике. Ипак, упитно је да ли би таква победа утицала на политику Србије према албанској мањини.

Овај чланак је првобитно објављен на немачком.