Највиши кинески лидери поставили су амбициозан циљ за економски раст 2024. године, док су покушавали да ојачају уверење у економији која се суочава са највећим изазовима у последњих неколико деценија.
Али најавили су скромне мере за стимулисање раста и уздржали се од врсте смелих потеза које је пословна заједница тражила да би се позабавила кризом некретнина, губитком поверења међу кинеским домаћинствима и опрезом инвеститора.
Премијер Ли Кианг, други по рангу званичник земље након Си Ђинпинга, рекао је у свом извештају у уторак на годишњој седници парламента да ће влада тражити економски раст од „око 5 одсто“. То је исти циљ који је кинеско руководство поставило прошле године, када је званична статистика показала да је БДП земље забележио раст од 5,2%.
Програм потрошње централне владе показао је мале промене. Фискални дефицит је постављен на 3% економских инпута, исти циљ који је постављен почетком прошле године. Прошлогодишњи дефицит је на крају подигнут на 3,8 одсто да би се прилагодило више задуживања, нешто што је влада наговестила да би се могло поновити 2024. године.
Дефици су важни јер што се више држава задужује, то више може да потроши на иницијативе које могу да подстакну економију.
На премијеровом дневном реду и буџетским документима који су објављени у уторак упадљиво је недостајала акција за јачање мреже социјалне сигурности у земљи или увођење других политика, попут ваучера или купона, које би се директно позабавиле изузетно слабим поверењем и неспремношћу кинеских потрошача да… трошење новца.
„Постоји много позитивних гласова за привреду, али нема много конкретних предлога како да се реше потешкоће у расту земље“, рекао је он. Неил Тхомасчлан Кинеског аналитичког центра Азијског друштва.
Неки економисти постављају питање да ли је раст прошле године заиста био тако висок као што Кина тврди. Поред тога, прошле године је дошло до скромног опоравка јер су строге мере „без Цовида“ биле на снази до децембра 2022. Остваривање истог раста ове године, без користи од овог опоравка, може бити теже.
Потрошачи Инвеститори су били скептични у погледу изгледа за трајни опоравак. Кинеске берзе су нагло пале у јануару и почетком фебруара, пре него што су се опоравиле у протекле четири недеље, пошто је влада предузела кораке да подстакне куповину акција. Али господин Ли је нагласио да је Кина на добром путу.
Господин Ли је рекао Националном народном конгресу, телу под контролом Комунистичке партије које одобрава законе и буџете, да је Кина „издржала спољни притисак и превазишла унутрашње потешкоће“. „Економија се генерално опоравља.
Национални народни конгрес, организовани догађај који траје недељу дана, обично се фокусира на краткорочне владине иницијативе, посебно на економске циљеве. Кинески циљ раста и начини на који влада покушава да га постигне су ове године под интензивним међународним надзором.
Лидери Комунистичке партије покушавају да поврате поверење у дугорочне изгледе Кине и искористе нове моторе раста, као што су чиста енергија и електрични аутомобили. У извештају господина Лија се такође наводи нова потрошња на вештачку интелигенцију и план за „појачавање истраживања револуционарних и граничних технологија“.
Али ови напори би могли бити спутани сплетом проблема који окружују стамбени сектор: презасићеност становима, дуговима оптерећене компаније за некретнине и локалне самоуправе, и невољност купаца кућа да улажу новац у некретнине када њихова вриједност опадне.
Постизање кинеског циља раста ове године може бити тешко без још једне велике рунде државне потрошње засноване на обвезницама.
„Мислим да су опрезни у погледу отварања славина пре него што сазнају да ли ова врста финансирања има жељене ефекте“, рекао је Есвар Прасад, економиста са Универзитета Корнел.
Многе локалне и регионалне владе широм Кине боре се са великим дуговима. Господин Ли је рекао да ће централна влада дозволити само незнатно повећање од 2,6% у продаји обвезница како би помогла овим владама.
Економисти и глобалне кредитне агенције већ дуго препоручују Кини да ојача своју сигурносну мрежу, што би могло да побољша слабо поверење потрошача и да убеди кинеска домаћинства да мање штеде и почну да троше више.
Али званичници су били опрезни у погледу повећања социјалне потрошње када већ треба да схвате како да се носе са старењем друштва са мање радника који би издржавали сваког старијег. Стопа наталитета у Кини је од 2016. године пала скоро за половину, а од тога пати око 15 одсто становништва. Старост од 65 година или више – број који ће вероватно порасти на више од 20 процената до 2030. године.
Тао Ванг, шеф азијског економског истраживања у УБС-у, рекао је да влада мора учинити више да помогне тржишту некретнина. Десетине градитеља некретнина пропало је у протеклих неколико година, а широко распрострањена неиспуњења обавеза „не само да шкоде програмерима, већ и купце кућа и њихово самопоуздање“, рекла је госпођа Ванг.
„Морају да ураде више јер је притисак на економију и даље веома озбиљан“, додала је она.
Кинеска економија се такође суочава са моћним силама изван њених граница. Владини званичници у Сједињеним Државама и Европи раде на обуздавању кинеске трговинске праксе коју сматрају неправедном или претњом националној безбедности. Многи руководиоци мултинационалних компанија и даље су опрезни због све већег нагласка на унутрашњој безбедности и надзору који је Пекинг усвојио током више од деценије владавине господина Сија.
У новом буџету се наводи да ће кинеска војна потрошња порасти за 7,2 одсто у 2024. – исти проценат као и прошле године – и достићи око 231 милијарду долара. Кина већ неколико деценија повећава своје војне издатке, који су сада други по величини у свету после Сједињених Држава. Вашингтон је одобрио војни буџет од 886 милијарди долара за прошлу фискалну годину.
Највећа потешкоћа са којом се привреда суочава лежи у огромном грађевинском сектору, који је сведок наглог погоршања након пуцања вишедеценијског стамбеног балона у последње две године.
Продаја кућа 100 највећих инвеститора у земљи пала је за 60 одсто у фебруару у поређењу са истим месецом прошле године. Поверење потрошача широм Кине није се опоравило након оштрог пада током двомесечног затварања у Шангају 2022.
Можда је најбоља шанса Кине да одржи економски раст да повећа трговински суфицит у индустријским производима, који већ представља десетину укупне привреде земље. Министарство трговине је ове зиме издало смернице које имају за циљ јачање извоза.
Шенжен у југоисточној Кини — родно место БИД-а, доминантног произвођача електричних возила у земљи — издао је прошле недеље 24 општинске директиве за повећање продаје аутомобила у иностранству, посебно помажући компанијама у граду да купе више бродова који могу да транспортују аутомобиле до тржишта. Далеко.
Али Сједињене Државе и Европска унија изразиле су забринутост због губитка радних места и почеле да предузимају мере за ограничавање трговине са Кином. Ниже цене у Кини значе да се добици у стварном обиму извоза земље и у уделу Кине у глобалној трговини можда неће претворити у више новца.
Вивиан Ванг Допринео је извештавању из Пекинга. Мој си, Цлаире Фу И Ами Цханг Схен Допринео истраживању.
„Љубитељ пива. Предан научник поп културе. Нинџа кафе. Зли љубитељ зомбија. Организатор.“
More Stories
ЈПМорган очекује да ће Фед ове године смањити референтну каматну стопу за 100 базних поена
Акције гиганта чипова за вештачку интелигенцију Нвидиа су опали упркос рекордној продаји од 30 милијарди долара
Иелп тужи Гоогле због кршења антимонополских прописа