Кисеоник у Јупитеру и Европи могао би да подржи милион људи на Земљи: НАСА

• НАСА-ина мисија Јуно открила је да Јупитеров ледени месец Европа производи 1.000 тона кисеоника свака 24 сата.
• Довољно је да милион људи дише један дан, али је много ниже него што се раније мислило.
• Ови нови подаци могу сузити изгледе да Европа подржава живот у свом огромном подземном океану.

Око 400 милиона миља далеко, у дубоком свемиру плута водени свет који се зове Европа, који производи 1.000 тона кисеоника свака 24 сата. То је довољно кисеоника да одржи милион људи у животу на један дан. НАСА је саопштила ове недеље.

Међутим, ове нове процене су објављене у рецензираном часопису Природна астрономијаНије намера да се ограничи број људи који би могли да насељавају овај Јупитеров месец. Они помажу научницима да схвате да ли Европа угошћује сопствени живот.

„Сматрамо да је Европа данас највероватније место за тражење живота изван Земље“, рекао је Курт Нибур, НАСА-ин главни научник за истраживање егзопланета који није био укључен у студију.

Ако облици живота постоје на Европи, могли би изгледати као микроби, или можда нешто сложеније. Према НАСА-и. Али то неће бити видљиво са површине, јер је то залеђена пустиња.

Вероватно ће се наћи у Месечевом огромном подземном океану, који може садржати двоструко већу количину воде која се налази на Земљи.

Док је вода један од основних елемената живота, каквог га познајемо, није једини елемент. Дуга је листа других хемикалија које научници траже, а кисеоник је једна од њих.

Сада, НАСА-ин свемирски брод Јуно, који тренутно лети око Јупитера и његових месеца, направио је најтачнију процену производње кисеоника у Европи до сада. Испоставило се да је много ниже него што смо мислили.

Најновија процена је 1.000 тона кисеоника на свака 24 сата, што је више од 86 пута мање од неких претходних процена. Ови нови подаци могу довести у питање настањивост Европе.

Како Европа производи кисеоник?

Производња кисеоника изгледа веома другачије на Европи него на Земљи. Док Земља добија кисеоник фотосинтезом, Европа је резултат своје матичне планете Јупитера.

Јупитер емитује моћно зрачење које обасипа Европу честицама високе енергије. Ове честице затим ступају у интеракцију са смрзнутим воденим ледом (Х2О) на површини Месеца.

Реакција раздваја молекуле Х2О на гас водоник и кисеоник. Али где одлази овај кисеоник је велико питање. Неки би се могли заглавити у леду, неки би могли побећи у свемир, а неки би чак могли отпутовати у океан испод површине Европе.

Ако довољно кисеоника доспе под земљу, то би значило да европски океан садржи један од виталних састојака за живот какав познајемо. „Али ово је велики знак питања за нас“, рекао је Ниебур, јер кисеоник може завршити на много различитих места.

Оно што је НАСА-ина мисија Јуно урадила је бацило више светла на укупну количину кисеоника коју ствара површина Европе. Међутим, још увек је нејасно колико, ако уопште, цури у подземни океан.

Мерење кисеоника у Европи

Да би измерили количину кисеоника коју ствара површина Европе, научници су користили инструмент Јовиан Аурора Дистрибутионс Екперимент (ЈАДЕ) на броду Јуно.

ЖАД је дизајниран да мери наелектрисане честице у Јупитеровим ауроралним регионима. Али када је Јуно пролетела поред Европе у септембру 2022, ЈАДЕ је по први пут успешно измерио наелектрисане честице емитоване из атмосфере Месеца.

Користећи податке ЈАДЕ-а, научници су проценили укупну количину гаса водоника (али не кисеоника) у танкој европској атмосфери. Пошто постоји један атом кисеоника на свака два атома водоника у молекулу воде, научници могу да користе податке о гасу водоника да израчунају количину кисеоника која се ствара на површини.

„Ово је побољшало и сузило наше разумевање о томе колико кисеоника се синтетише на површини“, рекао је водећи аутор студије, Јами Салаи, свемирски физичар са Универзитета Принстон.

„Али не знамо колико тога напушта површину и колико улази у океан“, додао је Салаи. НАСА-ина предстојећа мисија Клипер у Европу могла би да нас приближи одговору на ово питање.

Стална потрага за могућношћу живота

НАСА-ина мисија Европа Клипер би требало да се покрене у октобру 2024. Њен примарни циљ је да утврди да ли је Европа усељива или не.

Клипер ће бити опремљен инструментима који ће помоћи да се открије унутрашња структура Европе, као што је подземни радар. Користећи овај алат, НАСА-ини научници ће избушити десетине миља испод коре да би идентификовали карактеристике које би могле помоћи да се утврди да ли кисеоник стиже до подземног океана, рекао је Нибур за БИ.

„Клипер је невероватно узбудљива мисија, са важним научним циљевима који ће вероватно револуционисати наше разумевање ледене коре, подземног океана и начина на који они међусобно делују“, рекао је Салај.

Иако би сазнање да ли подземни океан Европе садржи кисеоник или не би побољшало наше разумевање настањивости Месеца, то не би аутоматски потврдило да ли живот постоји или може постојати на Европи.

„Количина кисеоника доступна у Европи није бинарни прекидач који можете да окренете да бисте одлучили да ли је живот могућ или не“, објаснио је Нибур.

Он је истакао да живот на Земљи постоји око 1,5 милијарди година без кисеоника. Ако се то могло десити овде, могло би се десити и на овом далеком месецу.

Што се тиче мисије Јуно, Сзалаи ће наставити да ради на основу података које је повратио током овог прелета Европе.

„У годинама које долазе, ми ћемо ово истраживати и научити све што можемо“, рекао је он.