Климатски рекорди се колебају, остављајући Земљу на неистраженој територији – научници

Серија климатских записа о температури, температури океана и морском леду на Антарктику узнемирила је неке научнике, који кажу да су његова брзина и тајминг без преседана.

Уједињене нације кажу да би опасни топлотни таласи у Европи могли да оборе још рекорда.

Тешко је одмах повезати ове догађаје са климатским променама јер су време – и океани – тако сложени.

Студије су у току, али научници се већ плаше да би се могли развити неки најгори сценарији.

„Не знам за сличан период када су сви делови климатског система били у абнормалном или рекордном региону“, каже Томас Смит, географ животне средине на Лондонској школи економије.

Паоло Сепи, предавач климатских наука на Империјал колеџу у Лондону, каже да је „Земља сада на неистраженој територији“ због загревања од сагоревања фосилних горива, као и топлоте коју генерише први Ел Нињо – систем природног топлог времена – од 2018.

овде Четири климатска рекорда До сада овог лета—најтоплији дан у историји, најтоплији јун на свету, интензивни морски топлотни таласи и рекордно низак антарктички морски лед—и шта нам говоре.

Свет је у јулу доживео најтоплији дан икада, оборио глобални температурни рекорд постављен 2016.

Глобална просечна температура је први пут премашила 17°Ц, достигавши 17,08°Ц 6. јула, саопштила је служба за праћење климе Европске уније Коперникус.

Континуиране емисије из сагоревања фосилних горива као што су нафта, угаљ и гас стоје иза тренда глобалног загревања на планети.

То је управо оно што би се очекивало у свету са више гасова стаклене баште, каже климатолог др Фредерик Ото са Империјал колеџа у Лондону.

„Људи 100% заостају за узлазним трендом“, каже она.

„Ако сам нечим изненађен, то је да видимо рекорде оборене у јуну, дакле раније током године. Ел Нињо нема стварно глобални утицај до пет или шест месеци у фази“, каже др Смит.

Ел Нињо је најснажнија природна климатска варијабилност на свету. Он доноси топлију воду на површину у тропском Тихом океану и гура топлији ваздух у атмосферу. Обично повећава глобалну температуру ваздуха.

Светска просечна температура у јуну ове године била је за 1,47°Ц виша од типичног јуна у прединдустријском периоду. Људи су почели да пумпају гасове стаклене баште у атмосферу када је индустријска револуција почела око 1800.

На питање да ли је лето 2023. било оно што је предвидео пре десет година, др Смит је рекао да су климатски модели добри у предвиђању дугорочних трендова, али мање добри у предвиђању наредних 10 година.

„Модели из 90-их су нас прилично поставили тамо где смо данас. Али биће веома тешко добити идеју о томе како ће изгледати наредних 10 година“, каже он.

„Ствари се неће смирити“, додаје он.

Просечна глобална температура океана оборила је рекорде за мај, јун и јул. Приближава се највишој температури површине мора икада забележеној, која је била 2016. године.

Али то је екстремна врућина у северном Атлантику која посебно брине научнике.

„Никада нисмо видели морски топлотни талас у овом делу Атлантика. Нисам га очекивала“, каже Данијела Шмит, професорка наука о Земљи на Универзитету у Бристолу.

Приписивање овог топлотног таласа директно климатским променама је сложено, каже професор Шмит, али тај посао је у току.

Оно што је јасно, каже она, јесте да се свет загрејао и да су океани апсорбовали већину те топлоте из атмосфере.

И додаје: „Наше парадигме се одликују природном разноликошћу, а има још ствари које нисмо замислили, или барем још нисмо замислили.

Она је нагласила утицај ове топлоте на морске екосистеме који производе 50% кисеоника у свету.

„Људи имају тенденцију да мисле да дрвеће и трава умиру када говоримо о топлотним таласима. Атлантски океан је за око 5°Ц топлији него што би требало да буде – то значи да је организмима потребно 50% више хране само да би нормално функционисали“, каже она.

Звона за узбуну звоне научницима док покушавају да дешифрују тачну везу са климатским променама.

Загревање света могло би да смањи нивое морског леда на Антарктику, али тренутно значајно смањење такође може бити последица локалних временских услова или океанских струја, објашњава др Керолајн Холмс из Британског истраживања о Антарктику.

И нагласила је да се не обара само рекорд – руши се драматично.

„Ово је за разлику од било чега што смо раније видели у јулу. То је 10% мање од претходног пада, што је огроман ниво.“

Она то назива „још једним знаком да заправо не разумемо темпо промена“.

Научници мисле да ће глобално загревање у неком тренутку утицати на морски лед на Антарктику, али до 2015. године оно је успорило глобални тренд за друге океане, каже др Холмс.

„Могло би се рећи да смо пали са литице, али не знамо шта је овде на дну литице“, каже она.

„Мислим да нас је то изненадило у смислу колико се брзо то догодило. Дефинитивно није најбољи сценарио који смо гледали — ближи је најгорем случају“, каже она.

Научници кажу да свакако можемо очекивати да ће све више ових рекорда бити оборено како година одмиче и улази у 2024.

Али било би погрешно оно што се дешава назвати „отапањем климе“ или „неизлазним загревањем“, упозорава др Ото.

Налазимо се у новој ери, али „још увек имамо времена да обезбедимо будућност за многе“, објашњава она.

Додатно извештавање Марка Појнтинга и Беки Дејл