Конкуренција за утицај на Балкану усред тензија између Србије и Косова

Конкуренција за утицај на Балкану усред тензија између Србије и Косова

Са Реџепом Тајипом Ердоганом на власти још пет година, турски председник настоји да повећа утицај Турске на Балкану, који је вековима био део Отоманског царства.
Растуће тензије на северу Косова пружају такву прилику. Док југоисточна Европа остаје чврсто у геополитичкој орбити Сједињених Држава, Анкара има за циљ да делује као посредник у сукобима између Београда и Приштине.
Ситуација на Косову са српском већином, у близини српске границе, настављена је 26. маја када су специјалне снаге косовске полиције, познате као РОСУ, заузеле четири општинске зграде у тој области. Новоизабрани градоначелници етнички Албанци преузели су дужност. Становништво Србије је у великој мери бојкотовало изборе 23. априла, па иако је гласање било слободно и поштено, резултати нису одражавали вољу већине у региону.
Акције РОСУ разбеснеле су САД – упркос томе што су биле велики присталица Косова – и Вашингтон је повукао Приштину из војних вежби у Европи под вођством САД. Уместо тога, америчке трупе су извеле заједничке војне вежбе са српском војском у близини града Бујановца, далеко од Косова.
Свестан да не може да рачуна на пуну подршку Запада, косовски премијер Аљбин Курди могао би да почне да тражи алтернативне партнере у нади да ће побољшати положај Приштине на међународној сцени. Може ли Турска бити једна од њих?
Анкара је послала око 500 турских командоса на север Косова као одговор на захтев НАТО да трупе угуше немире. Они су већ почели да патролирају у општинама на северу у којима доминирају Срби. Што је још важније, очекује се да ће Турска ускоро преузети команду над мисијом НАТО-а на Косову којом доминирају САД.
Али док се на Анкару традиционално гледа као на савезника балканских муслимана, укључујући и Албанце, то не значи да ће Ердоган стати на страну Курда против већинске етничке српске националности на северу Косова. Међутим, недавни састанак косовског премијера са турским амбасадором у Приштини несумњиво одражава његов покушај да добије подршку Анкаре усред сукоба са Сједињеним Државама.
Није тајна да Турска има за циљ да постане један од најутицајнијих страних актера на Балкану. Она већ игра важну „пацификаторску“ улогу у разним сукобима од Сирије преко Либије до Украјине, при чему је посредовање Анкаре довело до споразума о житу потписаног између Москве и Кијева. Пошто дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ није довео до попуштања тензија на северу Косова, Ердоган види прилику да Анкара посредује у сукобу.
Док је Турска подржала једнострано проглашење независности Косова од Србије 2008. године, чини се да се Ердоган опредељује за конструктиван, уравнотежен приступ који такође подразумева поштовање српских интереса у региону. Београд – као и чланице ЕУ Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар – Косово сматра саставним делом Србије, због чега и сама Турска покушава да уравнотежи своје снажне економске везе са земљом југоисточне Европе својим историјским и културним везама. косовски Албанци.

Није тајна да Турска има за циљ да постане један од најутицајнијих страних актера на Балкану.

Никола Миковић

2013. године, када је Ердоган био премијер, у Београду су га критиковали да је рекао да је „Косово Турска, Турска Косово“. Десет година касније, председник Србије Александар Вучић види Ердогана као актера који може да „помогне очувању стабилности на северу Косова“ и „правог пријатеља“ Србије. Заиста, односи између Београда и Анкаре су значајно побољшани током протекле деценије, упркос различитим мишљењима о статусу Косова.
Држављани Србије могу да путују у Турску без пасоша, док Анкара јача своје економско присуство у тој балканској земљи. У Србији послује око 3.300 турских компанија, од којих је 21 фабрика. Такође, укупна трговинска размена између Србије и Турске у 2022. години достигла је скоро 2,5 милијарди евра (2,7 милијарди долара), док је обим трговине између Турске и Косова био знатно мањи и износио је 696 милиона долара.
Очекује се да ће Београд и Анкара – иако је и сама Турска чланица НАТО-а, а Србија и даље војно неутрална – повећати војну сарадњу, посебно након што је Ердоган наводно обећао да ће ову балканску нацију без излаза на море снабдевати дроновима Пирацтер. Међутим, Одбрамбене снаге Косова су већ добиле пет дронова турске производње, што значи да Турска има за циљ да има користи од продаје оружја обема странама.
Повећано турско војно присуство на Косову ће несумњиво помоћи Анкари да ојача своје позиције у региону, посебно сада када је у рату у западној Украјини. У исто време, то ће помоћи Ердогану да себе прикаже као истакнутог, непристрасног партнера и Београду и Приштини.
Мало је вероватно да ће Турска бити у позицији у којој се Сједињене Државе налазе на Косову, највећој и најскупљој страној војној бази коју су Сједињене Државе изградиле у Европи од Вијетнамског рата, и њен Бундстил са седиштем на Косову – главна страна сила која делује у на Балкану. У региону треба водити потпуно независну спољну политику. Уместо тога, Анкара мора пажљиво да координише већину својих потеза са Вашингтоном.

• Никола Миковић је политички аналитичар у Србији. Његов рад се углавном фокусира на спољну политику Русије, Белорусије и Украјине, са посебним фокусом на енергетику и политику гасовода.
Твитер: @никола_миковиц
©Синдицатион Буреау

Одрицање од одговорности: Ставови које су писци изнели у овом одељку су њихови сопствени и не одражавају нужно ставове арапских вести.